Njemački zločini u Jugoslaviji u Drugom svjetskom ratu

Nemačke vlasti su u Jugoslaviji za vreme i nakon Aprilskog rata sistematski vršile masovne ratne zločine. Ove zločine vršile su nemačke upravne ustanove, policija, žandarmerija, kao i snage Vermahta i SS. Jugoslavija je ukinuta kao država, a delovi njene teritorije anektirani su od strane Nemačke, Italije i satelitskih država. Okupatori su do krajnjih granica bezobzirno iscrpljivali ljudske i materijalne resurse Jugoslavije, nastojeći da održe takvo stanje masovnim terorom nad stanovništvom.

Vlada Jugoslavije proglasila je Beograd otvorenim gradom. Uprkos tome, nemačko vazduhovplovstvo bombardovalo je Beograd bez objave rata, namerno ciljajući civilne ciljeve, stambene objekte i objekte od nacionalnog i kulturno-istorijskog značaja. Državna komisija za utvrđivanje zločina okupatora i njihovih pomagača došla je do zaključka da je od bombardovanja poginulo preko 2.000 ljudi, jer ih je toliko sahranjeno, a pretpostavlja se da je oko 1.000 zatrpano u ruševinama. Takođe, 692 zgrade su srušene, dok je 1.601 jako oštećena.^[1] Nemačkom generalpukovniku Aleksandru Leru, koji je kao komandant 4. nemačke vazdušne flote komandovao bombardovanjem Beograda, a kasnije bio komandant Armijske grupe E, februara 1947. u Beogradu suđeno je između ostalog i za "zločinačko bombardovanje Beograda". Proglašen je krivim po ovoj i po drugim tačkama optužnice, i osuđen na smrt.

Da bi se zavere sasekle u korenu, u prvom pojavljivanju i bez oklevanja, moraju se preduzeti najoštrije mere tako da se nametne autoritet okupacione sile i predupredi svako dalje širenje ideje o zaveri. Kad to činite, morate biti svesni da u tim zemljama ljudski život nema nikakvu vrednost i da efekat zastrašivanja može biti postignut samo neuobičajenom oštrinom. U odmazdu za jednog nemačkog vojnika mora se izvršiti proporcionalna smrtna kazna nad 50 do 100 komunista. Način smrti mora da stvori zastrašujući učinak.^[2]

– Hitlerova naredba o ponašanju vojske na okupiranim teritorijama u jugoistočnoj Evropi (iz septembra 1941)

Nemačke snage u Drugom svetskom ratu bile su rukovođene nacističkom ideologijom, koja je bila ekstremno rasistička i predviđala fizičko uništenje nekih etničkih grupa i deportaciju drugih. U okupiranoj Jugoslaviji, kao i u drugim krajevima posednutim od nacista, žrtve progona i istrebljenja na etničkoj osnovi bili su Jevreji i Romi. Osim njih, ekstremne progone i masovno unišavanje civilnog stanovništva preduzeto je u saradnji sa ustaškim režimom protiv srpske populacije u Nezavisnoj Državi Hrvatskoj. Slovenci u oblasti Koruške i Štajerska koje su anektirane u sastav Nemačke, bili su izloženi deportaciji i germanizaciji. Glavni logor za uništenje Jevreja sa teritorije Srbije bio je logor Staro sajmište, a u Hrvatskoj Jasenovac, kojim je upravljala ustaška vlast.

Osim po etničkom, teror je vršen i po političkom i ideološkom principu. Počev od 22. juna 1941. nemačke vlasti zavele su teror protiv pripadnika i simpatizera Komunističke partije i povezanih organizacija. Zavisno od razvoja situacije, teror je primenjivan i protiv istaknutih nacionalističkih prvaka i intelektualaca, koji su smatrani potencijalno opasnim za nemačke interese. U Beogradu je za političke krivce i internirce formiran Banjički logor. Praktično u svim gradovima postojali su manji ili veći logori u kojima su provođene tortura i masovna ubistva. Na teritoriji Srbije tim logorima je upravljano pomoću Nedićevih kvislinških snaga, a na teritoriji NDH u saradnji sa ustašama.

Glavni članak: Zločini 7. SS divizije Prinz Eugen

„Kopanje jama oduzima nam najveći deo vremena dok ubijanje ide dosta brzo: 100 ljudi za 40 minuta.” ^[3]

– kapetan prve klase Hans Diter Valter, kasnije major Bundesvera, 1. novembar 1941. g.

Po izbijanju ustanka, nemačka uprava zavela je bezobzirne mere odmazde, koje su se zasnivale na uzimanju talaca, koji bi bili streljani u slučaju napada na nemačko ljudstvo i vojne objekte. U septembru 1941. u Srbiji su naređene drakonske mere odmazde, prema kojima je za jednog ubijenog nemačkog vojnika moralo biti streljano 100 talaca. Provodeći ovo naređenje, nemačke vojne snage izvele su u Srbiji tokom jeseni 1941. niz masakra, kao što su masakr u Šapcu septembra 1941, masakr u Kragujevcu i u Kraljevu oktobra 1941. U toku prvih godinu dana ustanka, samo u Srbiji i NDH, Nemci su streljali preko 45.000 ljudi:

Prema tome, do sada je ukupno streljano u Srbiji i u Hrvatskoj, u toku borbenih dejstava ili kao odmazda, 45.261 lice.^[4]

– Izveštaj Operativnog odeljenja komandanta oružanih snaga na Jugoistoku od 10. jula 1942. Vrhovnoj komandi Vermahta

Tokom borbi protiv pobunjenika, tokom 1942. nemački štabovi uveli su, pored principa odmazde, i princip preventivne internacije i deportacije celokupnog stanovništva određenih oblasti, kao i pljačkanje i uništavanje svih sredstava za život. Ovi principi eksplicitno su navedeni u naređenjima za operacije poput ofanzive na Kozaru juna/jula 1942, operacija Vajs I i zaposedanja dalmatinskih ostrva tokom zime 1943/44.

Masovna ubistva civila u zahvatu ratnih dejstava primenjivana su od strane nemačkih snaga vrlo često u cilju zastrašivanja. U tome su se naročito isticale SS jedinice, na primer u Pivskoj župi juna 1943 (7. SS divizija), u dolini Cetine marta 1944 (7. SS divizija), u selu Sremska rača marta 1944 (13. SS divizija), Masakr u selu Velika jula 1944 (7. i 21. SS divizija)... Pohodi Prve kozačke divizije bili su redovno praćeni pljačkom, nasumičnim ubistvima i silovanjem žena.

Wikiteka ima originalan tekst povezan sa ovim člankom:

Naređenje načelnika generalštaba Vrhovne komande Vermahta od 16. decembra 1942.

Nemačke snage za sve vreme rata nisu priznavale pobunjenim formacijama u Jugoslaviji legalni status zaraćene strane sa pripadajućim pravima po ženevskoj konvenciji. Pripadnike NOVJ tretirali su kao ilegalne pobunjenite, i zvali ih "banditima" u svojim dokumentima. Zarobljenici su u pravilu ubijani, ili u određenim slučajevima deportovani u koncentracione logore (Aušvic, Buhenvald...). Na primer, Prva brdska divizija izvestila je nakon operacije Švarc o 498 zarobljenih, od kojih je 411 streljano na licu mesta.^[5] Da bi smanjila ove gubitke, NOVJ je od septembra 1942. uspostavila kontakte za razmenu zarobljenika. Ove razmene zarobljenika vršene su povremeno do kraja rata, na primer prilikom zarobljavanja majora Štrekera marta 1943, generala fon Devica septembra 1944, ili pukovnika Eberlajna januara 1945.

Vrhovna komanda Vermahta je prema Hitlerovoj instrukciji 16. decembra 1942. izdala izričito naređenje da nemačke snage na istoku u borbi protiv "bandi" primenjuje drastične mere zabranjene Ženevskim konvencijama. Pri tom je naglašeno da "ni jedan u borbi protiv bandi angažovan Nemac ne sme da bude pozvan na disciplinsku ili sudsku odgovornost".

Ulazeći u svetski rat, Nemci su bili svesni da će to znatno povećati potrebe za industrijskim i poljoprivrednim proizvodima, i doneli su odluku o bezobzirnom iskorišćavanju resursa i populacije okupiranih zemalja (Hungerplan). Kao generalni opunomoćenik Rajha za privredu (nem. Generalbevollmächtigter für die Wirtschaft), za Jugoslaviju imenovan je Franc Nojhauzen (nem. Franz Neuhausen), koji je na suđenju 1947. izjavio da ga je Göring u Beograd poslao sa savetom:

Hvala bogu, vi ne idete tamo da radite za blagostanje potčinjenog naroda, nego da oduzmete sve što je moguće oduzeti... A bit će mi savršeno svejedno javite li mi da će narod pod vašom upravom skapati od gladi!^[6]

Nemačke snage sistematski su vršile zaplenu imovine u svoju korist. U mnoge privredne objekte od značaja dovođeno je radno sposobno stanovništvo na prisilni rad. Takođe je uveden prisilni otkup poljoprivrednih proizvoda.

Za eksploataciju svih privrednih resursa bio je zadužen Privredni štab sa sedištem u Zemunu. Na čelu ovog štaba nalazio se generalni opunomoćenik za privredu Franc Nojhauzen, predratni generalni konzul u Beogradu. Ovaj štab formirao je vlastite snage (Ogranizacija TODT), čiji su pripadnici brojali više desetina hiljada ljudi i raspolagali su pešadijskim naoružanjem i jednim brojem oklopnih kola. U organizovanju prisilnog rada, prikupljanju poljoprivrednih proizvoda i sirovina i vrbovanju za rad u Nemačkoj veliku pomoć nemačkim ustanovama pružili su organi Nedićeve kvislinške vlade.

Franc Nojhauzen osuđen je na suđenju pred Vojnim sudom u Beogradu, od 22. do 31. oktobra 1947. godine na 20 godina lišenja slobode sa prinudnim radom.

Sve što bi moglo poslužiti pobunjenicima sistematski je uništavano. Prilikom povlačenja iz pojedinih delova Jugoslavije, nemačke snage su vršile potpunu evakuaciju svih životnih potreba i rušenja svih privrednih objekata i komunikacija.

• Venceslav Glišić: TEROR I ZLOČINI NACISTIČKE NEMAČKE U SRBIJI 1941-1945, Institut za istoriju radničkog pokreta Srbije, Rad, Beograd 1970 Arhivirano 2019-01-22 na Archive.is-u
• Popović, Jovo (1986). VJEŠALA ZA GENERALE. Zagreb: Stvarnost. 

• Progon Srba u Drugom svetskom ratu
• Holokaust u Jugoslaviji
• Holokaust u Srbiji

Nemački zločini u Srbiji na Wikimedijinoj ostavi

• Nemački masakri u Srbiji Arhivirano 2014-04-18 na Wayback Machine-u
• Venceslav Glišić: TEROR I ZLOČINI NACISTIČKE NEMAČKE U SRBIJI 1941-1945^{[mrtav link]}

• p
• r
• u

Drugi svjetski rat u Jugoslaviji

Sukobljene
strane

Saveznici	Narodnooslobodilačka vojska Jugoslavije • Komanda Srednjeg Istoka • Crvena armija
Osovina	Wehrmacht • Italijani (do 1943.)  • Bugari (do 1944.)  • Ustaše i Domobrani • Nedićevci i Ljotićevci • Četnici ili JVuO (počeli kao Saveznici)  • Slovenski domobrani • Balisti

Vođe
i vojskovođe

Saveznici	Josip Broz Tito • Arso Jovanović • Peko Dapčević • Koča Popović • Sava Kovačević • Ivo Lola Ribar • Moša Pijade • Kosta Nađ • Edvard Kardelj • Milovan Đilas • Fitzroy MacLean • Henry Maitland Wilson • Fjodor Tolbuhin
Osovina	Alexander Löhr • Maximilian von Weichs • Franz Böhme • Hans Felber • Glaise-Horstenau • Pirzio Biroli • Mario Roatta • Ante Pavelić • Slavko Kvaternik • Mladen Lorković • Milan Nedić • Dimitrije Ljotić • Kosta Pećanac • Dragoljub Mihailović • Momčilo Đujić • Pavle Đurišić • Sekula Drljević • Lav Rupnik

Tok rata

1941. Ustanak	Martovski puč • Aprilski rat • Okupacija • Ustanak (NDH • Crna Gora • Srbija • Slovenija • Makedonija) • Drvar • Kosmaj • Loznica • Krupanj • Užička Republika • Šabac • Mačva • Gornji Milanovac • Kraljevo • Gušenje ustanka u Srbiji (Divci, Napad četnika na Užice, Kadinjača, Mihailović) • Povlačenje u Sandžak • Pljevlja • Olovo
1942. Kozara Bihaćka Republika	Dražgoše • Gušenje ustanka u istočnoj Bosni (Igmanski marš) • Borbe za Istočnu Bosnu • Prijedor • Petrova gora • Treća ofanziva (Trio, Antipartizanska ofanziva u Crnoj Gori) • Četnički pučevi u Bosni • Kozara • Vlasenica • Pohod u Bosansku krajinu • Udbina • Kupres • Livno • Mrkonjić Grad • Gojlo • Jajce • Ljubljanska pokrajina • Albia • Fruška gora • Velika Kapela • Alfa • Kopaonik • Bijela • Beta • Glina • Bihać • Bosanski Novi • Sanski Most • Majur
1943. Neretva Sutjeska Kapitulacija Italije	Teslić • Okučani • Weiss (Weiss I, Weiss II) • Neretva (Prozor, Jablanica, Konjic, Gornji Vakuf, Proboj) • Prodor NOVJ u Hercegovinu • Braun • Drina • Teufel • Prodor NOVJ u Crnu Goru • Lika • Schwarz (Razoružanje četnika, Sutjeska) • Velika Kladuša • Vlasenica • Paula • Zvornik • Varaždin • Lepenica • aerodrom Rajlovac • Bugojno • Neštin • Kapitulacija Italije (Osovina, Split, Istra, Provala oblaka) • Zrin • Tuzla • Ofanziva JVuO • Prijepolje • Kolašin • Višegrad • Zenica • Travnik • Štampetov most • Balkanski klanac • Sanski Most • Jesenji pljusak • Virovitica • Koprivnica • Traufe • Glina • Nemačka zimska ofanziva • Ziethen • Kugelblitz (Prijepolje) • Panter • Snežna oluja • Banja Luka
1944. Desant na Drvar Bitka za Srbiju Sremski front	Huk šume • Napfkuchen • Prvi prodor NOVJ u Srbiju (Ivanjica) • Buktinja • Čaglin • Drežnica • Falkenjagd • Februarski pohod • Pik • Bura • Hajka • Popovo polje • Dachstein • Drugi prodor NOVJ u Srbiju • Nemačka ofanziva u istočnoj Bosni • Braunšvajg • Cazin • Lomnica • Korčula • Martin Brod • Prolećna ofanziva • Ljubija • Šolta • Šah • Drvar • Brač • Delnice • Podgorač • Čazma • Blitz • Denkerk • Bosiljevo • Toplica-Jablanica • Sniježnica-Trusina • Muholovka • Röslein • Andrijevica • Treći prodor NOVJ u Srbiju (Kopaonik) • Durmitor • Brezna • Savezničko bombardovanje (Vazdušni most, Ratweek) • Jelova gora • Dunavski vilenjak • Prijedor • Cazin • Banja Luka • Brač • Hvar • Valjevo • Aranđelovac • Cirkus • Trebinje • Niš • Kruševac • Beograd • Sremski front • Kosovo • Mostobran Kraljevo • Prilep • Draufgänger • Travnik • Cazin • Batina • Koprivnica • Našice • Knin • Proboj Armijske grupe E (Proboj iz Srbije, Proboj kroz istočnu Bosnu, Sjemeć, Proboj iz Crne Gore, Zeleni put II) • Četnička ofanziva u istočnoj Bosni • Virovitički mostobran • Decembarska ofanziva
1945. Oslobođenje	Nemački protivudar • Travnik • Zimska oluja • Vukodlak • Mostar • Rübezahl • Bolman • Kraj zime • Majska oluja • Sarajevo • Četnička dejstva u Bosni • Lijevča polje • Karlovac • Rijeka • Trst • Zagreb • Zelengora • Završne operacije u Sloveniji • Blajburg • Odžak

Ratni zločini

(spisak osuđenih)

Logori	Jasenovac • Sajmište • Banjica • Ciglana • Jadovno • Jajinci • Topovske šupe • Stara Gradiška • Šabac • Niš • Lepoglava • Jastrebarsko
Pokolji	Blagaj • Vrginmost • Drvar • Grahovo • Glina • Skela • Šabac • Kraljevo • Kragujevac • Valjevo • Novi Sad • Drakulić • Zabiokovlje • Imotski-Ljubuški • Gata • Prozor • Bijelo Polje • Sandžak i istočna Bosna • Pivska župa • Vranić • Rača • Drugovac • Blajburg

Vidi još: Narodnooslobodilačka borba • AVNOJ • Saveznici i Jugoslavija • Osovinske operacije • Napadi na garnizone NDH • Antipartizanske operacije u NDH • Kolaboracija četnika • Njemački zločini • Genocid u NDH • Holokaust • Demografski gubici