Bitka za Konjic 1943.

U toku četvrte ofanzive, nemački štab podelio je Severnu borbenu grupu u dva dela. Jedan je nastupio od Bugojna prema Prozoru, a drugi od Sarajeva prema Konjicu.

Bitka za Konjic februara 1943. je bila jedna od presudnih borbi vođenih između NOVJ i sila Osovine tokom četvrte neprijateljske ofanzive, kada su partizani više puta bezuspešno napadali garnizon Konjic, koji su zajednički branili Italijani, Nemci i četnici. Deo je serije bitaka u dolini Neretve februara-marta 1943. godine.

Bila je od presudnog značaja prema planu Vrhovnog štaba NOV i POJ za prodor Glavne operativne grupe u istočnu Hercegovinu, Sandžak i Crnu Goru. Po zamisli VŠ NOV i POJ, Treća divizija trebalo je da likvidira italijanske utvrđene garnizone Prozor, Jablanicu i Konjic, dok je Prva divizija imala glavni zadatak da obezbedi ovaj prodor od Sarajeva, a Druga od Mostara. Napadi na Prozor i Jablanicu okončani su uspehom. Međutim, usled propusta Prve proleterske, nemačko-ustaško-domobranska borbena grupa uspela je da se probije iz Sarajeva u Konjic, a sa istoka je pristiglo oko 3.000 četnika iz Sandžaka i istočne Bosne pod komandom Lukačevića. Napadi NOVJ na Konjic trajali su od 19. do 26. februara. Od 24. februara, u napadu na sam Konjic bile su angažovane tri brigade, ojačane artiljerijom i Tenkovskom četom Vrhovnog štaba. Međutim, usled pristiglih pojačanja, kombinovana italijansko-nemačko-ustaško-četnička posada Konjica uspela je da se održi.

S obzirom na pogoršanje situacije na drugim sektorima, VŠ NOV i POJ nije bio u stanju da odvoji dalja pojačanja za napad na Konjic. Usled toga bio je prinuđen da 26. februara prihvati uzaludnost i bezizglednost daljih napada i odustane od prodora preko Konjica. Nakon toga VŠ NOV i POJ izveo je manevar u suprotnom smeru, kontranapadom kod Gornjeg Vakufa, da bi zatim vratio težište na proboj preko Neretve, izuzetno teškim pravcem preko Jablanice i Prenja, uz blokadu Konjica.

Pozadina

Kontraofanziva NOVJ

Glavni članak: Bitka na Neretvi

Prema planu Vrhovnog štaba, u cilju prodora Glavne operativne grupe bilo je neophodno likvidirati italijanske garnizone Prozor, Jablanicu i Konjic, kao i druga manja uporišta (Rama, Ostrožac). Za nosioca tog zadatka bila je određena Treća divizija, dok je Prva imala zadatak da joj obezbedi levi, a Druga desni bok.

U napadu 15-17. februara Treća divizija uspešno je savladala garnizon u Prozoru (3. bataljon 259. pešadijskog puka 154. pešadijske divizije Murđe ojačan artiljerijskim, oklopnim i drugim sastavima). Nastavljajući nastupanje, 21. februara likvidirala je italijansku posadu u Rami. S obzirom da je Druga divizija uspešno rešila svoj deo posla (likvidaciju posada u Posušju, Imotskom, i Drežnici, te uništenje italijanskog ojačanog bataljona u pokušaju intervencije (ojačan 1. bataljon 260. pešadijskog puka Murđe), bila je u stanju da svojom Četvrtom crnogorskom brigadom pomogne prodor Treće divizije i 22. februara likvidira ojačani italijanski bataljon u Jablanici (ojačan 1. bataljon 259. pešadijskog puka Murđe). Istog dana, delovi Treće divizije ušli su u Ostrožac koji je italijanska posada u panici napustila, čime je put prema Konjicu bio otvoren. Deseta hercegovačka prešla je na levu obalu Neretve, sa zadatkom da iste noći napadne Konjic sa istoka i juga, dok je Peta crnogorska nastupala po desnoj obali sa zadatkom da napadne Konjic sa zapada. S obzirom na ishod prethodnih sukoba i pretpostavljenu uzdrmanost italijanskih snaga i i pad njihovog morala, vladao je optimizam u pogledu ishoda napada.

Osovinska operacija Vajs II

Glavni članak: Operacija Weiss
Četnici i Nemci u Hercegovini 1943.

18. februara 1943. komandant italijanske II armije general Mario Roata naređuje komandantu italijanskih trupa i četnicima pod komandom Baja Stanišića, raspoređenim u Mostaru i okolini, da po svaku cenu zaštite pravce ka Širokom Brijegu i rudnicima boksita. Uvidevši da su rudnici ugroženi, nemački general Ler, iako je prethodno odbijao italijanski zahtev za nemačku intervenciju u ovome pravcu, 21. februara donosi odluku da udružene nemačke, ustaške, italijanske i četničke snage odmah krenu u ofanzivu, istovremeno od Bugojna, Sarajeva, Mostara i Konjica ka Jablanici. Time je počela realizacija plana "Vajs II".[1]

Tok bitke

Prvi napad partizana na Konjic

Prva proleterska divizija prišla je izvršenju svog dela zadatka nekompletno, uvodeći svoje snage po delovima. Prva je na zadato područje izašla nekompletna Prva proleterska brigada (bez 3. bataljona). Njene snage su sa neočekivanom lakoćom likvidirale italijansku posadu u Bradini i ustašku na ključnoj topografskoj poziciji, prevoju Ivan-sedlo u toku dana 19. februara. Zadatak kompletne divizije sastojao se u likvidaciji uporišta na komunikaciji Sarajevo-Konjic u što širem zahvatu, i izolaciji konjičkog bojišta od intervencije iz Sarajeva. Ponesen brzim i lakim uspehom, obuzet entuzijazmom, štab Prve proleterske brigade u tom trenutku počinio je ključnu grešku, čije su se posledice pokazale dalekosežnim. Naime, umesto čvrstog utvrđivanja ključnog položaja na Ivan-sedlu i nastavljanja prodora prema Sarajevu preko Tarčina, štab brigade odlučio je da za napad na Tarčin angažuje samo nekompletna dva bataljona, a na Ivan-sedlu ostavi samo simbolično obezbeđenje. Sa preostala dva bataljona (4. i 6.) štab brigade odlučio je da, uzdajući se u demoralizaciju Italijana, izvrši drzak prepad na Konjic, i tako unapred reši glavni zadatak cele Glavne operativne grupe.

To je nedovoljno odgovorno shvatanje glavnog zadatka i širenje snaga na velikom prostoru dovelo je do dvostrukog neuspeha.

Dolazak Nemaca i četnika

Četnici sa Nemcima u dolini Neretve 1943.

Oslobođenjem Konjica bio bio otvoren put za prodor u Hercegovinu i Crnu Goru. Uočavajući to, nemačka komanda ulaže naročite napore i njene trupe, uz oštre borbe, 22. februara stižu u Konjic u pomoć italijanskom garnizonu.

117. lovačka divizija, koja je prodirala od Ivan Sedla ka severozapadu, vodila je od početka teške borbe, pa je na kraju odbijena i odbačena. Jedan njen deo morao je da se spasava u Konjicu, koji je bio utvrđen i posednut od Italijana i četnika. Ovo mesto su partizani okružili i tako je došlo do toga da su se ovde, pod pritiskom događaja, borili na istom frontu Nemci i četnici - doduše odvojeni jedni od drugih italijanskim jedinicama.[2]

– Nemački komandant Jugoistoka Alexander Löhr

23. fe­bruara Komanda italijanskog VI armijskog korpusa izveštava da su njemačke jedinice stigle u garnizon Konjic, koji je pod intenzivnom minoba­cačkom vatrom.[3] Istog dana sa Nemcima u Konjic je ušao i četnički komandant Vojislav Lukačević sa svojim snagama.[1]

Vojislav Lukačević je bio najeksponiraniji oficir JVuO u bici na Neretvi, zadužen za koordinaciju dejstava sa osovinskim snagama. U žestokim frontalnim borbama protiv jedinica NOVJ, Lukačević je rukovodio četničkim trupama na položajima oko Konjica, Glavatičeva i Kalinovika i bio je na čelu tzv. Konjičke grupe JVuO. Štab Draže Mihailovića je smatrao da će se presudna bitka za »uništenje crvenih« voditi na sektoru fronta pod komandom Vojislava Lukačevića.[4]

Glavni napad NOVJ na Konjic

Uništeni nemački tenk (Reno R-35) u rejonu Konjica, mart 1943. godine.

Kad je Treća divizija NOVJ izbila pred Konjic, suočila se sa značajno drugačijom situacijom od predviđene. Italijanski garnizon je u međuvremenu ojačan bataljonom Nemaca, bataljonom domobrana i četom ustaša. Takođe, u oblast je pristigla četnička grupacija od oko 3.000 boraca pod komandom Lukačevića, i uspostavila vezu sa garnizonom. Međutim, za ofanzivu NOVJ Konjic je bio od odlučujućeg značaja, tako da je napad ipak izveden. 5. crnogorska određena je za napad po desnoj strani Neretve, dok je 10. hercegovačka trebalo da pređe Neretvu i napadne sa juga i istoka. Napad je počeo 22. februara uveče.

23. februara komanda divizije Murđe izveštava da su četnici u Konjicu veoma angažovani u borbi protiv partizana:

Konjic: Snage pravoslavnih V.A.C., koje su tamo nadošle, jako su angažovane sa neprijateljem…[5]

Istog dana, Vojislav Lukačević izveštava nadređenog Ostojića o sadejstvu sa Italijanima i Nemcima u borbama za Konjic:

Dobih hitan poziv od Vukčevića i italijanske komande u Konjicu da im priteknem u pomoć, jer su u toku 22. februara partizani probili odbranbenu liniju... Ja sam hitno iz Džepa krenuo sa zagorskim bataljonom i pratnjom i spustio se na drum i drumom došao u Konjic, gde sam zatekao pravu paniku... Borba je trajala neprekidno danas od 1 časa pa sve do 16 časova. Naši su potpuno razbili partizane i pored njihovog upornog i žilavog otpora... Italijanska komanda mi je sinoć pokazala jedan radiogram Jevđevića kojim on traži da se što pre krenem u pravcu Jablanice jer je tamo situacija italijanskog garnizona kritična... Jučer oko 10 časova 22. II. stigla je u Konjic jedna nemačko-hrvatska kolona.... Otežava mi rad to što moram svaki čas da trčim u Konjic i da podižem moral italijanskoj komandi koji sramno gube moral kad nisam tu... S verom u Boga za Kralja i otadžbinu. Draža nas vodi ka veličini i slobodi![6]

– Komandant kapetan Voj. S. Lukačević, s.r.

Istovremeno je opkoljenom garnizonu u Konjicu stigla i pomoć nemačke avijacije:

12 aviona bombardovali su položaje naših jedinica, koje stalno tuče neprijateljska artiljerija.[7]

– Izveštaj Štaba 7. divizije NOVJ od 24. februara

Uprkos velikom požrtvovanju, 5. crnogorska brigada je zaustavljena od brojčano i tehnički jačeg utvrđenog neprijatelja. 10. hercegovačka brigada, umesto sa manjim grupama lokalnih četnika koje su očekivane, suočila se sa veoma krupnim četničkim snagama. Izgubila je energiju na raščišćavanje i odbijanje četnika na širokom području, tako da se njeno dejstvo na Konjic slabo osetilo. U izveštaju 3. divizije NOVJ od 24. februara se navodi da usled "dejstva četničkih bandi na bok i pozadinu borbenog rasporeda naše Hercegovačke brigade [...] naš napad na Konjic nije uspio."[8]

U jučerašnjim borbama, koje su bile naročito žestoke, Hercegovačka brigada imala je 15 mrtvih i oko 20 ranjenih. [...] Usled ovoga Štab Divizije je bio prinuđen da jutros naredi brigadama povlačenje na polazne položaje.[8]

– Izvještaj Štaba Treće NOU divizije od 24 februara 1943 god. Vrhovnom štabu NOV i PO Jugoslavije

Istog dana, 24. februara četnički komandant Vojislav Lukačević izveštava Zaharija Ostojića o partizanskom napadu na Konjic:

Juče u toku dana komunisti su topovima bombardovali Konjic i porušili 2 ital. bunkera i naneli dosta teške gubitke a sinoć su bacačima bombardovali moje položaje. Da bi zabuna bila veća i jedan nemački ili italijanski avion bombardovao je ital. štab u Konjicu. Italijani i Nemci ništa ne rade a da me ne pitaju. Juče sam im formalno izdavao naređenja za posedanje položaja oko Konjica... Nemačka 2 kolona koja je trebala da stigne preko Vrbljana i Galjeva u Konjic još nije stigla, kada ona stigne krenućemo u napad.[9]

Ponovni napad NOVJ na Konjic

Četnički potpukovnik Vojislav Lukačević (lijevo), dvojica njemačkih oficira i neidentifikovani četnički komandant. Fotografija je verovatno nastala tokom bitke za Konjic 1943.

Nakon likvidacije Jablanice, Četvrta proleterska brigada stavljena je na raspolaganje Trećoj diviziji za napad na Konjic. Uz podršku Tenkovske čete Vrhovnog štaba, napad je obnovljen 24. februara, a najžešće borbe bile su tokom noći 25/26. februara. Međutim, kombinovana odbrana Konjica izdržala je i taj napad.

25. februara Zaharije Ostojić izveštava Dražu Mihailovića da partizani napadaju četnike i Nemce u Konjicu, da su Nemci imali velikih gubitaka, i da on ima plan za uništenje partizana u džepu Neretve:

Komunisti napadaju juče i danas Voju. Sad dobih od njega izveštaj od juče u kome kaže da je vodio borbu 16 sati neprekidno i dva puta povratio Konjic... Voja u Konjicu razgovarao sa njemačkim komandantom i ovaj mu rekao da idu za Mostar i ovi iz Konjica i oni iz G. Vakufa. Priznao je da su imali velike gubitke od komunista na Ivanu... Talijani žele da spreče dolazak nemaca u Hercegovinu i rekli su Jevđi da nemci neće ići dalje od Rame... Danas sam izradio ideju za napad za uništenje komunista u džepu Neretve sa tri kolone. Početak napada kada se snage prikupe.[10]

Vrhovni štab NOVJ je nastojao da ojača snage za odlučujuću bitku za Konjic. Dok su dve brigade Prve proleterske divizije odbijale napade Nemaca iz Sarajeva prema Konjicu, 3. krajiška je bila angažovana u odbrani Prozora. Ona je dobila je naređenje da se 25. februara ujutro izvuče iz kontakta sa neprijateljem i krene na Konjic. Međutim, samo što je marš počeo, došlo je do preokreta: nemačka 717. divizija konačno je prikupljena, i tog jutra krenula je u nastupanje, vršeći bočni prodor prema Prozoru i Šćitu, gde je bila smeštena Centralna bolnica. Stoga je naređenje Trećoj krajiškoj opozvano, i ona je hitno vraćena u borbu protiv 717. divizije.

Istovremeno, italijanska komanda obaveštava da je u pomoć opkoljenom garnizonu u Konjicu je poslato još oko 2000 četnika, i da nema više raspoloživih trupa:

Četničke formacije (oko 2000 ljudi) poslate kao pojačanje garnizonu Konjic… U završnici VI arm. korpus koristi sve raspoložive trupe i formacije protivkomunističke dobrovoljačke milicije. Malo se može izvući od drugih armijskih korpusa upotrebljenih u »Weiss« i u drugim operacijama čišćenja.[11]

– Izvještaj Više komande oružanih snaga "Slovenija-Dalmacija" od 26 februara 1943 god. o situaciji na sektoru Šestog armijskog korpusa

Usled nemačkih i četničkih pojačanja, situacija snaga NOVJ je postala kritična. Tri brigade prikupljene za napad na Konjic, nisu bile dovoljne da reše taj zadatak, a ostale snage bile su vezane u teškim odbrambenim borbama sa nadmoćnim neprijateljem, koji je nastupao iz Sarajeva, Mostara i Gornjeg Vakufa koncentrično prema Jablanici. U toj fazi Vrhovni štab doneo je odluku da odustane od napada na Konjic i sve snage koncentriše za protivnapad u suprotnom smeru, prema severozapadu.

Usled neprijateljskog otpora u Konjicu i ugroženog desnog boka od četnika, napad nije uspio.[12]

– Izvještaj Štaba Treće NOU divizije od 27 februara 1943 god. Vrhovnom štabu NOV i PO Jugoslavije o obustavljanju napada na Konjic

Četnički izveštaji pripisuju Voji Lukačeviću isključive zasluge za uspešnu odbranu osovinskog garnizona Konjic:

Voja je u neprekidnim borbama i jedino svakodnevnim protivnapadima uspeo je da očuva Konjic i Ljubinu planinu, koji su do sada tri puta prelazili iz ruke u ruku. Njegove snage su još uvek u prikupljanju i on je snažno izdržao neravne borbe, podnosi olovnu težinu operacija. Nemam dovoljno reči da ga pohvalim.[13][14]

Istovremeno, na pravcu fronta od Mostara Druga proleterska divizija je uspešno sve do 26. februara zadržavala vrlo jake italijansko-četničke snage (samo četnika bilo je oko sedam hiljada) nanevši im teške gubitke.[1]

Gubici

Po dobivenim podatcima boljševici su pretrpeli veoma teške gubitke od Vojinih jedinica i bombardovanja iz vazduha i artilerije. Vojini gubitci su prilični. Tačnih podataka još nemam.[13]

– Depeša Zaharija Ostojića četničkom vođi Draži Mihailoviću

Prema Ratnom dnevniku Operativnog odeljenja štaba 718. pešadijske divizije, ukupni gubici u Operaciji Weiss Mostar do 27. februara 1943, to jest u prodoru od Sarajeva do Konjica i u odbrani Konjica, iznosili su ukupno 453 izbačenih iz stroja, ne računajući četnike:

  • Nemački vojnici: 27 poginulih (od čega 1 oficir), 143 ranjena (3 oficira), 1 nestao, uništena jedna oklopna kola
  • Vojnici NDH (uključujući ustaše): 48 poginulih, 152 ranjena (4 oficira), 29 nestalih (1 oficir)
  • Italijanski vojnici: 9 poginulih, 36 ranjenih, 7 nestalih[15]

U napadu na Konjic Četvrta proleterska brigada imala je prema dnevniku Blaža Jankovića oko 50 izbačenih iz stroja, od čega 23 poginula[16].

Posledice

Glavni članak: Bitka na Neretvi
Nakon neuspeha u napadu na Konjic, Vrhovni štab donosi odluku o rušenju mosta na Neretvi i udaru u suprotnom smeru, prema Gornjem Vakufu.

Nakon neuspeha u napadu na Konjic, Vrhovni štab donosi odluku o rušenju mosta na Neretvi i udaru u suprotnom smeru, prema Gornjem Vakufu.

Voja Lukačević je postao neka vrsta četničkog heroja nakon uspešne odbrane osovinskog garnizona Konjic. 28. februara 1943. major Zaharije Ostojić javlja pukovniku Baju Stanišiću, četničkom komandantu u Crnoj Gori:

Neka svima bude primer za ugledanje u borbama i uspešnom vođenju jedinica herој kapetan Vojislav Lukačević.[17][18]

28. februara 1943, Zaharije Ostojić piše Draži Mihailoviću da će pokušati da iskoristi Lukačevićevu saradnju sa okupatorom za »gonjenje komunista kroz Bosnu«:

Preko Voje pokušaću da iskoristim prijateljstvo nemačkog komandanta iz Konjica, za dobijanje dozvole za gonjenje komunista kroz Bosnu, ali ako osetim da to neće biti opasno za nas.[13]

Posleratno suđenje

Glavni članak: Beogradski proces

O učešću četnika u bici za Konjic na strani okupatora bilo je reči na beogradskom procesu 1946. godine četničkom vođi generalu Mihailoviću.

Pretsednik: Objasnite sudu kako su se to u Konjicu stekle četničke snage pod komandom Lukačevića, italijanske i nemačke snage.
Optuženi: Tu su potpuno samovoljno i proizvoljno radili Lukačević i Ostojić.
Pretsednik: Prema tome su Lukačević i Ostojić upotrebili svoje snage zajedno sa nemačkim snagama protiv narodnooslobodilačkih snaga u Četvrtoj ofanzivi.
Optuženi: Izgleda da jesu.
Pretsednik: Od koga su dobijali municiju?
Optuženi: Od Italijana.[19]

Vidi još

Reference

  1. ↑ 1,0 1,1 1,2 https://www.znaci.org/00001/11_33.htm
  2. ↑ Zapisi Aleksandra Lera, časopis SRPSKO NASLEĐE, broj 7/1998
  3. ↑ Zbornik NOR 4/10, dok. 277 (IZVJEŠTAJ KOMANDE ITALIJANSKOG ŠESTOG ARMIJ­SKOG KORPUSA O BORBAMA PROTIV JEDINICA NOV U DOLINI NERETVE NA DAN 23. FEBRUARA 1943. GODINE)
  4. ↑ Izvod iz knjige primljenih depeša Štaba Draže Mihailovića u vremenu od 7. do 24. februara 1943. godine
  5. ↑ Zbornik NOR 4/10, dok. 278
  6. ↑ https://www.znaci.org/00001/4_14_2_46.htm IZVEŠTAJ KOMANDANTA KONJIČKE GRUPE OD 23. FEBRUARA 1943. KOMANDANTU ISTAKNUTOG DELA ŠTABA DRAŽE MIHAILOVIĆA O SADEJSTVU SA ITALIJANSKIM JEDINICAMA U BORBAMA KOD KONJICA
  7. ↑ Zbornik 4/10, dok. 145
  8. ↑ 8,0 8,1 Zbornik 4/10, dok. 144
  9. ↑ ZBORNIK DOKUMENATA VOJNOISTORIJSKOG INSTITUTA: TOM XIV - DOKUMENTI ČETNIČKOG POKRETA DRAŽE MIHAILOVIĆA - KNJIGA 2
  10. ↑ IZVOD IZ KNJIGE PRIMLJENIH DEPEŠA ŠTABA DRAŽE MIHAILOVIĆA U VREMENU OD 7—24. FEBRUARA 1943. GODINE
  11. ↑ Zbornik NOR 4/10, dok. 295
  12. ↑ Zbornik 4/10, dok. 166
  13. ↑ 13,0 13,1 13,2 Izvod iz knjige primljenih depeša Štaba Draže Mihailovića u vremenu od 26. februara do 14. marta 1943. godine
  14. ↑ Zbornik dokumenata i podataka o Narodnooslobodilačkom ratu naroda Jugoslavije, tom XIV, knjiga 2, dokument br. 85, Vojnoistorijski institut, Beograd, 1983, str. 426.
  15. ↑ National Archive Washington, 718. Inf.Div, Ia, KTB 3, T315, roll 2271, frame 277[mrtav link]
  16. ↑ Blažo Janković: ČETVRTA PROLETERSKA CRNOGORSKA BRIGADA, strana 277
  17. ↑ AVII, reg. br. 8/1, k. 280, d. 273.
  18. ↑ Branko Latas, Saradnja četnika i Nemaca u borbama protiv Glavne operativne grupe divizija NOVJ u dolini Neretve (februar-mart 1943), Prilozi Instituta za istoriju, br. 17/1980, Sarajevo, str. 203, fus. 72.
  19. ↑ Miodrag Zečević: DOKUMENTA SA SUĐENjA DRAŽI MIHAILOVIĆU, Beograd 2001: Saslušanje optuženih

Literatura

  • Oslobodilački rat naroda Jugoslavije, knjiga 1 – Vojni istorijski institut, Beograd 1957
  • Zbornik dokumenataka i podataka NOR-a, tom II (dokumenti Vrhovnog štaba NOV i POJ), knjiga 8[mrtav link] - Vojnoistorijski institut, Beograd
  • Zbornik dokumenataka i podataka NOR-a, tom IV (borbe u BiH), knjiga 10 (februar 1943.) - Vojnoistorijski institut, Beograd
  • Zbornik dokumenataka i podataka NOR-a, tom XIII (italijanski dokumenti), knjiga 3 (1943.) - Vojnoistorijski institut, Beograd
  • Rudolf Primorac: OPERATIVNO-TAKTIČKA ISKUSTVA IZ PRVE POLOVINE NARODNOOSLOBODILAČKOG RATA, Vojnoizdavački i novinski centar, Beograd 1986.
  • Radovan Vukanović: RATNI PUT TREĆE DIVIZIJE, Vojnoizdavački zavod, Beograd 1970.
  • Blažo Janković: ČETVRTA PROLETERSKA CRNOGORSKA BRIGADA, Vojnoizdavački zavod, Beograd 1975.
  • Mirko Novović, Stevan Petković: PRVA DALMATINSKA PROLETERSKA BRIGADA, Vojnoizdavački zavod, Beograd 1986.
  • NAŠA PRVA DALMATINSKA - SJEĆANjA BORACA, Slobodna Dalmacija, Split 1982.
  • ...: PETA PROLETERSKA CRNOGORSKA BRIGADA,
  • Enver Ćemalović: MOSTARSKI BATALjON
Bitka za Konjic 1943. na Wikimedijinoj ostavi
  • p
  • r
  • u
Sukobljene
strane
Wehrmacht • Italijani (do 1943.)  • Bugari (do 1944.)  • Ustaše i Domobrani • Nedićevci i Ljotićevci • Četnici ili JVuO (počeli kao Saveznici)  • Slovenski domobrani • Balisti
Vođe
i vojskovođe
Tok rata

Martovski puč • Aprilski rat • Okupacija • Ustanak (NDH • Crna Gora • Srbija • Slovenija • Makedonija) • Drvar • Kosmaj • Loznica • Krupanj • Užička Republika • Šabac • Mačva • Gornji Milanovac • Kraljevo • Sastanak u Divcima • Napad četnika na Užice • Užice (Kadinjača) • Mihailović • Povlačenje partizana u Sandžak • Pljevlja • Olovo
Huk šume • Napfkuchen • Ivanjica • Buktinja • Čaglin • Drežnica • Falkenjagd • Februarski pohod • Pik • Bura • Hajka • Popovo polje • Dachstein • Prodor NOVJ u Srbiju • Nemačka ofanziva u istočnoj Bosni • Braunšvajg • Cazin • Lomnica • Korčula • Martin Brod • Prolećna ofanziva • Ljubija • Šolta • Šah • Drvar • Brač • Delnice • Podgorač • Čazma • Blitz • Denkerk • Bosiljevo • Toplica-Jablanica • Sniježnica-Trusina • Muholovka • Röslein • Durmitor • Brezna • Savezničko bombardovanje (Vazdušni most, Ratweek) • Jelova gora • Dunavski vilenjak • Prijedor • Cazin • Banja Luka • Brač • Hvar • Valjevo • Aranđelovac • Cirkus • Trebinje • Niš • Beograd • Sremski front • Kosovo • Mostobran Kraljevo • Prilep • Draufgänger • Travnik • Cazin • Batina • Koprivnica • Našice • Knin • Proboj Armijske grupe E (Proboj iz Srbije, Proboj kroz istočnu Bosnu, Sjemeć, Proboj iz Crne Gore, Zeleni put II) • Četnička ofanziva u istočnoj Bosni • Virovitički mostobran • Decembarska ofanziva
Nemački protivudar • Travnik • Zimska oluja • Vukodlak • Mostar • Rübezahl • Bolman • Kraj zime • Majska oluja • Sarajevo • Bosanska golgota • Lijevča polje • Karlovac • Rijeka • Trst • Zelengora • Blajburg • Odžak
Ratni zločini
(spisak osuđenih)
Jasenovac • Sajmište • Banjica • Ciglana • Jadovno • Jajinci • Topovske šupe • Stara Gradiška • Šabac • Niš • Lepoglava • Jastrebarsko