Forsiranje Neretve

Forsiranje Neretve. Radi bržeg prelaska ranjenici idu preko visećeg drvenog mosta dok se borci penju preko srušenog željezničkog mosta.

Forsiranje Neretve (takođe Proboj na Neretvi, Proboj preko Neretve) je bila odlučujuća desantna operacija NOVJ tokom bitke na Nerevi. Cilj operacije bio je proboj iz osovinskog obruča, te prebacivanje partizanske vojske i ranjenika na drugu obalu reke, koju su držale četničke snage (MVAC) pod komandom fašističke Italije. Operacija forsiranja Neretve je trajala je od 6. do 15. marta 1943. godine.

Forsiranje Neretve, stvaranje mostobrana i izvlačenje iz tesnaca Neretve izvršeno je u uslovima oslabljenih četničkih snaga, koje, zavarane pravcem protivudara NOVJ prema Bugojnu i porušenim mostovima na Neretvi, prelazak nisu očekivale.[1] Akcija je počela u toku noći 6/7 marta, kada se preko porušenog železničkog mosta neopaženo prebacilo jedno odeljenje bombaša — dobrovoljaca 2. dalmatinske brigade, koje je uništilo četničke bunkere na drugoj obali. Predveče su inžinjerci podigli viseći most pored porušenog železničkog mosta, za prebacivanje jedinica i ranjenika. No, zbog njegove slabe propusne moći, forsiranje Neretve se pretvorilo u dugotrajnu i tešku operaciju, pod neprestanom borbom i dejstvom nemačke avijacije. Forsiranje Neretve se vršilo i na drugim mestima, preko mosta kod Ostrošca, a delom i gazovima preko reke, koja se smatra najhladnijom na svetu.[2]

Najveću teškoću pri forsiranju Neretve stvarali su ranjenici. Oko 3.000 ranjenika i 1.000 obolelih od pegavca prebačeno je preko podignutog visećeg mosta, pod stalnim dejstvom nemačke artiljerije i avijacije. Ovo je vršeno uporedo sa prebacivanjem jedinica, što je znatno usporavalo prelaz preko reke.[3] Operaciju je otežalo i oko 6.000 izbeglica iz Korduna i Banije koji su iz straha od ustaša pratili partizansku vojsku.[3] To je, između ostalog, dovelo i do velike nestašice hrane na Neretvi.[3]

Pozadina

Glavni članci: Bitka na Neretvi i Protivudar kod Gornjeg Vakufa
Srušeni most na Neretvi u toku četvrte neprijateljske ofanzive 1943.

Partizani su na Neretvi bili okruženi sa svih strana osovinskim trupama, dok su drugu obalu Neretve držale posednutom jake četničke snage. Četnički vođa Draža Mihailović je tu osovinsku klopku nazvao "mišolovkom" za partizane.[4]

Uoči napada na Gornji Vakuf, partizanski Vrhovni komandant Tito je naredio rušenje svih mostova na Neretvi, kako bi se partizani obezbedili od napada s leđa. U toku žestokih borbi kod Gornjeg Vakufa, Tito je izdao naređenje za pripremu forsiranja Neretve kod Jablanice, koja je bila u suprotnom pravcu. Ljubo Vučković, komandant Druge dalmatinske, se priseća tog naređenja od 4. marta:

Drug Tito me je upitao da li je neprijatelj ponovo u Jablanici. Kada sam mu odgovorio potvrdno, on je rekao da to nijesmo smjeli dozvoliti. Rekao sam da zadatak brigade nije bio da brani Jablanicu već pravce koji vode iz Jablanice prema dolini Rame, ali da će, ako je to potrebno, Jablanica već u toku noći ponovo biti u našim rukama. Na to je drug Tito kratko odgovorio: »Da, biće potrebno«. [...] Zatim je izdao usmeno naređenje o predstojećem radu Druge dalmatinske. Drug Tito je postavio brigadi ovaj zadatak: »U što kraćem vremenu ponovo osloboditi Jablanicu i pripremiti se za forsiranje Neretve. Neretvu forsirati na sektoru od Rame do Donje Jablanice, na mjestu koje sami odaberemo. Forsiranje izvršiti gaženjem ili čamcima, ili preko srušenog mosta u Jablanici, kako štab brigade ocijeni da je najsigurnije. Priprema da bude što kraća, jer je zadatak neophodno potrebno izvršiti u toku naredna dva dana«.[5]

2. dalmatinska brigada je već sledećeg jutra ponovo zauzela Jablanicu, odbacila četnike na levu obalu Neretve i započela pripreme za prelaz reke.[3] Odmah po zauzimanju Gornjeg Vakufa 5. marta, Tito je naredio povratak na Neretvu i njeno forsiranje. 2. proleterska brigada je već istog dana kamionima prebačena u Jablanicu, gde je prethodno srušen most, a 4. proleterska brigada je u isto vreme krenula usiljenim maršem.[3]

Tok operacije

Forsiranje reke

Stevo J. Opačić, prvi bombaš-dobrovoljac za proboj na Neretvi.
Partizanski proboj preko Neretve (od 6 do 15 marta 1943 godine)

Uveče 6. marta jedna desetina dobrovoljaca bombaša, sa Stevom Opačićem na čelu, počela je da se puže preko čelične konstrukcije porušenog železničkog mosta na Neretvi kod Jablanice.[6] Četničke straže su bile u bunkeru kod mosta na levoj obali. Partizanski bombaši su uništili bunker i dva puškomitraljeza čijom su vatrom četnici pokušavali da ih zaustave. Daljim eliminisanjem četničkih predstraža stvoreni su uslovi za prelazak jačih snaga. Prvo se prebacio jedan bataljon, a zatim, kada je oko ponoći na porušenom skeletu starog postavljen viseći most, na levu obalu reke prešla su još tri bataljona Druge dalmatinske i tri bataljona Druge proleterske brigade. Do zore 7. marta, ove su jedinice zašle iza četničkih položaja. Do zore 7. marta, ove su jedinice su napadom s fronta i iz pozadine, uz podršku haubičkog diviziona Vrhovnog štaba, razbile četnike na mostobranu i odbacile ih ka istoku, nanevši im velike gubitke.[3]

Prema prikupljenim podacima jačina komunista koji nas napadaju iznosi dve proleterske brigade... U borbama su odlični. Naoružani automatskim oružjem i pikavcima. Napadaju smelo, brzo i mangupski: "Hopa Miko!" i "Hopa Seko!" to su im komande koje zbunjuju naše vojnike...[7]

– Izveštaj četničkog majora Radulovića glavnokomandujućem Zahariju Ostojiću o borbama na Neretvi

7. marta 1943. godine Vojislav Lukačević izveštava Dražu Mihailovića o ovom "lokalnom neuspehu" i izveštava da će protiv "komunista" biti upućena oklopna pojačanja Nemaca:

Komunisti stegnuti obručom uništenja odlučili su se za izvršenje proboja kod Jablanice. U tu svrhu nekoliko odlučnih odeljenja naoružanih velikim brojem automatskih oruđa prebacili su se preko mosta na Neretvi. Pobili stražare i jakom automatskom vatrom branili uži mostobran koji se postepeno proširivao. Usled noći i nespremnosti jedinica, nastalo je vatreno dejstvo međusobno, a potom gubljenje veze i odstupanje bez plana i komande.

U toku 7. o. m. komunisti su u svojim rukama imali Krstac i dovoljnu snagu prebačenu preko Neretve i sa uspehom gonili demoralisane delove Leve kolone... Kolona Nemaca brani Ostrožac. Danas tamo upućena pojačanja Nemaca sa bornim kolima i topovima...

Neka ovaj lokalni neuspeh bude samo pouka komandantima i jedinicama kako treba držati ljudstvo u rukama...[8]

– Izveštaj Vojislava Lukačevića Draži Mihailoviću od 7. marta 1943.

Predveče su i ostale partizanske snage stigle do reke. Pod njihovom zaštitom, inžinjeriska četa Vrhovnog štaba i inžinjeriski vod 7. baniske divizije podigli, pored porušenog železničkog mosta, pešački viseći most za prebacivanje ostalih snaga i ranjenika. Ipak se, zbog njegove slabe propusne moći, forsiranje Neretve pretvorilo u dugotrajnu i tešku operaciju, pod dejstvom osovinske avijacije i pod sve jačim osovinskim pritiskom.[3]

Širenje mostobrana

8. marta, kada je Druga proleterska brigada noćnim napadima slomila otpor četnika i razbila njihove snage u okuci Neretve, mostobran je bio definitivno učvršćen.[6] Paralelno sa njima, 7. marta krenula je u protivnapad i Treća divizija NOVJ. 9. marta Vojislav Lukačević šalje dramatičan izveštaj Ostojiću, da su durmitorski četnici razbijeni i beže u paničnom bekstvu:

Sada smo se stabilizovali ali dosta slabo. Zapravo stabilizovali smo se što su boljševici stali...

7 ov. mes. u 8h izvešten sam da je Bojović razbijen, da su partizani prešli Neretvu i zauzeli s. Krstac. Odmah sam naredio letećoj pokret a ja automobilom krenuo napred... Uz put oko već u 8,30 sreo sam celu Bojovićevu brigadu kod samog Konjica u paničnom bekstvu. Jedva sam ih zadržao, možeš misliti šta sam im sve radio. Pokrenuti ih napred nisam mogao... Sa kose gledao sam kako grupice četnika beže bezobzirice prema Konjicu...

Kakva je panika bila sve zahvatila nemogu ti opisati o tome ćemo razgovarati kada se budemo videli, ako se ikad vidimo.[9]

Istog dana je kod Jablanice otpočelo je organizovano prebacivanje ranjenika preko mosta na reci Neretvi.[10]

Dolazak nemačke avijacije

Tri nemačka bombardera "Štuka" vraćaju se sa bombardovanja položaja jugoslovenskih partizana, 1943.
Deveta dalmatinska divizija prenosi ranjenike preko Neretve kod Jablanice

9. marta, glavnokomandujući četnika na Neretvi Zaharijе Ostojić javlja Draži Mihailoviću da je do prodora partizana kod Jablanice došlo zbog "neposlušnosti, nesposobnosti i nemarnosti komandnog elementa". On zaključuje da je usled ovoga "situacija vrlo ozbiljna"[11] i traži nemačko bombardovanje:

Naredio sam prebacivanje svih snaga sa desne na levu obalu Neretve.... Nadam se u Boga da ćemo sprečiti dublji prodor i spasti Hercegovinu... Ti preduzmi hitno da Nemci posednu i brane desnu obalu Neretve od Konjica do sela Katića i da neprekidno bombarduju njihove položaje.[12]

– Depeša Zaharija Ostojića Dobroslavu Jevđeviću tokom bitke na Neretvi

Prema sećanju partizanskih boraca, nemačko bombardovanje je imalo strašne posledice:

Dobija sam vod od trideset ljudi i mi idemo, a iznad nas se pojave dvi njemačke “štuke“. I njih dvadesetisedam se skloni ispod jedne bukve, a ja s još dvojicom otrčim malo naprid, da nađem misto di ću stavit mitraljez “šarac“, da možemo i mi njih gađat. I jedna ti “štuka“ baci bombu na bukvu, a druga na nas tri. Mi legli, ali bila kosina i bomba eksplodirala deset-petnaest metara niže, pa smo sva tri ostali živi. I “štuke“ odu, a ja zovem ove ispod bukve. I niko se ne javlja: svi poginili, svih dvadesetisedam. Doša sam nazad u brigadu i plaka ka malo dite. Pita me komandant: “Bogdane, šta plačeš?“, a ja mu kažem: “Svi su mi poginili.“[13]

– Sećanje Bogdana Jakovčevića sa Šolte, borca 3. divizije NOVJ

Nemačka avijacija je nanosila partizanima velike gubitke. Samo 7. banijska brigada imala je u toku jednog dana od bombardovanja 15 mrtvih i 38 ranjenih.[3] Osim što su pomogli četnike avijacijom, Nemci su četnicima isporučili granate:

Na osnovu poslednjih vesti, na prostoru gornje Neretve Nemci su takođe stupili u kontakt sa četnicima i ostavili im patrone i ručne granate.[14]

– Ratni dnevnik Vrhovne komande Vermahta od 9. marta 1943.

Treća divizija NOVJ je, nadirući desnom obalom Neretve ka Konjicu, 9. marta prešla reku Neretvicu, razbila delove 718. nemačke divizije i četnike Voje Lukačevića i, oslobodivši Ostrožac, produžila gonjenje neprijatelja prema Konjicu. Uporedo sa borbenim dejstvima, noću 9. marta otpočelo je prebacivanje teških ranjenika preko reke, i do jutra 10. marta prebačeno ih je 350 na nosilima.[3] U međuvremenu je 9. dalmatinska divizija stigla u rejon Jablanice i preuzela obezbeđenje mostobrana.[3]

Slom četnika na Neretvi

Grupa četnika Durmitorske četničke brigade Nikole Bojovića, zarobljenih u selu Dobrigošća na desnoj obali Neretve, u prvoj polovini marta 1943

Noćnim napadima i bočnim manevrima, 2. proleterska divizija, posle upornih borbi, slomila je otpor četnika i potpuno ih razbila u okuci Neretve. Četnici su, po sopstvenom priznanju, u borbama na mostobranu imali oko 550 mrtvih i ranjenih.[3] 10. marta Petar Baćović izveštava Dražu da su partizani potpuno razbili četiri crnogorske brigade, čiji su se manji delovi prikupili tek u Bijelom Polju (udaljenom preko 300 km):

Partizani prešli reku Neretvu kod Rame i Jablanice... Branile su Neretvu četiri crnogorske brigade: Lukačevića, Kasalovića, Bojovića i Ružića. U toku 7. i 8. marta ove brigade su razbijene od partizana kada su se njihovi manji delovi prikupili čak u Bijelom Polju i Aleksinom Hanu a ostatku njihovih snaga kao i o njima nemamo nikakvih podataka...[11]

Baćović u nastavku izveštava da su Ostojićeve pretnje stavljanjem pod preki sud "postale predmet podsmeha", i da nije pledirao ni za kakav plan okupatora, "nego tražio koordinaciju zbog stvarnog stanja na terenu". Takođe ga izveštava da je general Mario Roboti, komandant italijanske 2. armije, došao na front iz Rijeke.[11] Naime, čim su saznali za partizanski proboj, Italijani su odustali od prodora sa juga i zapada ka Jablanici i svu pažnju obratili zatvaranju pravca koji između Prenja i kanjona Neretve vodi u istočnu Hercegovinu.[3] Istovremeno, da bi razvio uspeh i zaštitio desni bok 2. proleterske divizije koja je već duboko prodrla napred, Vrhovni štab je uputio 7. banijsku diviziju preko Prenja. Divizija nije uspela da u naletu razbije četničke snage, pa je narednih dana zadržana u borbama na padinama Prenja.[3] Istog dana, 10. marta, preko mosta kod Ostrošca, a delom i gazovima preko reke, na levu obalu Neretve prebačene su još dve partizanske brigade: 5. crnogorska i 10. hercegovačka.

12. marta Ostojić izveštava Dražu da je partizanima moral dobar "zbog mase automatskog oružja, topova, ruskih uspeha i propagande Londona."[11] 13. marta Baćović javlja generalu Mihailoviću da je situacija kritična, da crnogorski i sandžački borci odbijaju da se bore protiv "svojih sinova, sestara i braće" i da dočekuju partizane sa povicima "smrt fašizmu":

Situacija na levoj obali Neretve je ozbiljna. Grupa kapetana Lukačevića u kojoj je pored domaćih bosanaca bilo i Crnogoraca razbijena je i rasturena. Obe durmitorske brigade i Sandžaklije izdali su, jer su javno izjavili da neće da se bore protiv svojih sinova, sestara i braće koji se nalaze u redovima komunista. Pri nailasku komunista iste su pozdravljali sa pesnicom sa uzvikom: »Smrt fašizmu«.[11]

Istog dana i Ostojić depešama izvještava Mihailovića o četničkom slomu:

Durmitorski korpus pobegao skoro ceo. Usled neprekidnih borbi ostavljen sam, i Vojin korpus počinje sa osipanjem...

Baćović pritešnjen ali drži jučerašnji položaj samo pobegla žabarska artiljerija. Činim sve da sprečim upad ali je neophodno da Pavle krene još danas sa jurišnim bataljonom i stalnim četnicima kamionima... Bez svežih snaga sa sadašnjim trupama bojim se da prodor nećemo sprečiti...

Vojin korpus demoralisan i u raspadanju se povlači od Glavatičeva ka meni. Kriza u punom jeku... Jedini izlaz da Pavle stigne sa traženim trupama u toku sutrašnjeg dana u Nevesinje, i da primi zatvaranje pravca od Konjica.[11]

13. marta pukovnik Bajo Stanišić je izvešten o potpunom rasulu četničke vojske:

Konjička i Sarajevska brigada su u rasulu i, prema dobijenim izveštajima, ne postoje, a takođe ne postoje na terenu ni 1. ni 2. durmitorska brigada, već su u najvećem neredu pobegle kućama u Crnu Goru.[6]

14. marta u rejonu sela Čičeva kod Konjica, jedinice 2. proleterske divizije, 1. proleterske i 10. Hercegovačke brigade razbile su centar četničke odbrane.[15] Istog dana Baćović upućuje generalu Mihailoviću još jednu lošu vest o "divljem bekstvu" četnika:

Komandant Konjičke brigade javlja kurirom: 1. i 2. Durmitorska brigada te Fočanska u divljem bekstvu povlače se prema Kalinoviku.[11]

718. nemačka divizija je 14. marta prešla na levu obalu Neretve, zauzevši Orlenicu, južno od Čelebića.[3] Istog dana nemački general Alexander Löhr podseća vlastite trupe da treba uništiti sve preostale pobunjeničke snage "bilo koje boje", i da je privremena borba rame uz rame sa četnicima bilo samo nužno zlo:

Osobito je potrebno reći da je privremena borba rame uz rame sa četnicima, a protiv partizana, na nekim sektorima, bila samo nužno zlo koje se moralo prihvatiti, jer istovremena borba protiv obje grupacije ne bi omogućila uništenje niti jedne.[16][17]

– General Alexander Löhr

Svršetak evakuacije ranjenika

Prenošenje partizanskih ranjenika u dolini Neretve tokom ofanzive.

Ojačana Druga proleterska divizija krenula je u tri kolone dalje u napad sa zadatkom da definitivno razbije dobrano načetu četničku odbranu i produži u Hercegovinu, prema Ulogu, Kalinoviku i Nevesinju. Ona u noći između 14. i 15. marta lomi centar četničke odbrane kod Čičeva, obrazovan od Zetskog odreda i Nikšićke brigade pod komandom pukovnika Baja Stanišića, a iduće noći vrši iznenadni napad na Stanišićevu rezervu, Prvu kalinovačku brigadu, razbija je potpuno i zauzima Glavatičevo.[6]

U toku noći 14/15 marta preko mosta kod Jablanice prebačene su 7. krajiška brigada i dve brigade 9. dalmatinske divizije,[3] a do 15. marta i ostale partizanske jedinice i poslednja grupa ranjenika sa zaštitnicom:

Uz teške napore, uspeli smo da u toku noći između 14 i 15 marta izbacimo i poslednjeg ranjenika na prostoriju s. Krstac, s. D. Dobrigošće, prevoj Strbina. Poslednja dva dana stalno nas je tukla neprijateljska artiljerija, naročito most, tunel, kao i put prema Krscu. Neprijateljska avijacija je naročito žestoka. Mi svako jutro moramo da iznosimo ranjenike u šumu. Ali, uprkos svih mera, sinoć su Štuke žestoko tukle Krstac i tom prilikom je poginulo 13 teških ranjenika, a ponovo ranjeno 10.[3][18]

– Izveštaj Vrhovnom štabu NOVJ od 15. marta
Peko Dapčević, komandant Druge proleterske divizije, koja je razbila četničku "mišolovku" na Neretvi.

16. marta Petar Baćović javlja Mihailoviću da je tražio pojačanja Italijana, da su četnici ušli u Jablanicu koju su partizani napustili, da svuda na terenu nailaze "na bezbroj leševa", da se partizani odlučno probijaju i da su njihove trupe inferiornije:

Zahtevao sam od kolone Italijana da jedan bataljon upute u reon Čepa radi pojačanja desnog krila Popovića. Sporazumeo sam se sa talijanskom Vrhovnom komandom da talijanska vojska posle operacija napusti garnizone Nevesinje i Gacko. Tražili su kao uslov da ne diramo garnizone hrvatske u ta dva grada.

Situacija 16. u 9. č.: Jablanica u našim rukama. Svuda na terenu kuda nailaze naše kolone nailazi se na bezbroj leševa. Isto i u Jablanici. To je kasapnica.

Sa velikom ofanzivnom snagom i odlučnošću probijaju se komunisti Srbiji. Naše trupe su inferiornije po borbenom duhu i osećanju ideje... Karakteristika crnogorskih trupa da su raznežene, neće da se maknu bez sudelovanja talijanskih trupa, posle svake borbe postavljaju nove zahteve za materijalom, inače neće da maknu bez talijanskih mazgi.[19]

Baćović generalu Mihailoviću još napominje da su mu Nemci ponudili snage "za odbranu Kalinovika i Nevesinja", ali je odbio jer se boji da ne ostanu.[19] 17. marta Baćović je izvestio Dražu da mu Ostojić predlaže da traži saradnju Nemaca, ali on ne može "u ovaj čas iz političkih razloga jer ćemo izgubiti sav vojnički prestiž."[19]

Istovremeno, izveštaj nemačke 718. divizije od 17. marta svedoči da im partizani pružaju žestok otpor:

Borbena grupa Anaker naišla na snažan otpor neprijatelja. Sopstveni gubici: 6 Nemaca poginulo, 14 ranjeno (među njima poručnik Hercog).[20]

Nemačke divizije su 17. marta izbile na Neretvu, koju su partizani već prešli. Nemačka operacija Vajs bila je time završena.[3]

Posledice

Glavni članak: Prodor NOVJ u Hercegovinu (1943)

Uspešno izveden proboj na Neretvi značio je pobedu partizana u osovinskoj operaciji Vajs, iz koje su izašli sa sačuvanom glavninom snaga i čitavom kolonom ranjenika, zadajući pritom seriju teških udaraca svojim protivnicima, posebno Italijanima i četnicima.

Ova operacija otvorila je put velikoj ofanzivi NOVJ u Hercegovini i Crnoj Gori, koja je neposredno usledila.

Izvori

  1. ↑ Rudolf Primorac: OPERATIVNO-TAKTIČKA ISKUSTVA IZ PRVE POLOVINE NARODNOOSLOBODILAČKOG RATA (Treći deo)
  2. ↑ https://www.worldatlas.com/articles/which-is-the-coldest-river-in-the-world.html
  3. ↑ 3,00 3,01 3,02 3,03 3,04 3,05 3,06 3,07 3,08 3,09 3,10 3,11 3,12 3,13 3,14 3,15 3,16 OSLOBODILAČKI RAT NARODA JUGOSLAVIJE (knjiga 1), Četvrti deo - OD PRVOG DO DRUGOG ZASEDANJA AVNOJ-a
  4. ↑ IZVOD IZ KNJIGE POSLATIH DEPEŠA ŠTABA DRAŽE MIHAILOVIĆA U VREMENU OD 20. FEBRUARA DO 6. MARTA 1943.
  5. ↑ Ljubo Vučković: DALMATINSKI PROLETERI, NA NERETVI, str. 71-72
  6. ↑ 6,0 6,1 6,2 6,3 Nikola Milovanović: DRAŽA MIHAILOVIĆ, poglavlje NOVI PORAZ
  7. ↑ Nikola Milovanović: DRAŽA MIHAILOVIĆ, poglavlje POGREŠNE PROCENE
  8. ↑ https://www.znaci.org/00001/4_14_2_78.htm OBAVEŠTENJE KOMANDANTA KONJIČKE GRUPE OD 7. MARTA 1943. KOMANDANTIMA KOLONA O FORSIRANJU NERETVE KOD JABLANICE OD STRANE NOVJ
  9. ↑ IZVEŠTAJ KOMANDANTA KONJIČKE GRUPE OD 9. MARTA 1943. KOMANDANTU ISTAKNUTOG DELA ŠTABA DRAŽE MIHAILOVIĆA O FORSIRANJU NERETVE KOD JABLANICE OD STRANE NOVJ I RAZBIJANJU 1. I 2. DURMITORSKE BRIGADE
  10. ↑ https://znaci.org/dogadjaj.php?br=7117
  11. ↑ 11,0 11,1 11,2 11,3 11,4 11,5 11,6 IZVOD IZ KNJIGE PRIMLJENIH DEPEŠA ŠTABA DRAŽE MIHAILOVIĆA U VREMENU OD 26. FEBRUARA DO 14. MARTA 1943. GODINE
  12. ↑ Miodrag Zečević: DOKUMENTA SA SUĐENjA DRAŽI MIHAILOVIĆU, Beograd 2001: Saslušanje optuženih
  13. ↑ „Bogdan Jakovčević: Vidio sam kako je poginuo Sava Kovačević”. Arhivirano iz originala na datum 2013-09-28. Pristupljeno 2014-06-13. 
  14. ↑ „Nikola Živković, Srbi u Ratnom dnevniku Vrhovne komande Vermahta”. Arhivirano iz originala na datum 2016-08-03. Pristupljeno 2013-01-25. 
  15. ↑ https://znaci.org/dogadjaj.php?br=7127
  16. ↑ Jozo Tomasevich: ČETNICI U DRUGOM SVJETSKOM RATU 1941-1945, poglavlje BITKA NA NERETVI I NJENE POSLJEDICE
  17. ↑ National Archive Washington, T314, Roll 554, frame 000637.
  18. ↑ Arhiva V.I.I., k. 9, dok. br. 36/1.
  19. ↑ 19,0 19,1 19,2 ZBORNIK DOKUMENATA VOJNOISTORIJSKOG INSTITUTA: TOM XIV - DOKUMENTI ČETNIČKOG POKRETA DRAŽE MIHAILOVIĆA - KNJIGA 2
  20. ↑ Četničko rasulo na Neretvi Arhivirano 2013-07-13 na Wayback Machine-u

Povezano

Vanjske veze

Forsiranje Neretve na Wikimedijinoj ostavi
  • Bitka na Neretvi - kratak pregled
  • Bitka na Neretvi (hronologija i dokumenti)
  • Stevo Opačić o presudnim trenucima bitke na Neretvi: Preći preko srušenog mosta, ućutkati četnike
  • Četničko rasulo na Neretvi Arhivirano 2013-07-13 na Wayback Machine-u
  • p
  • r
  • u
Sukobljene
strane
Wehrmacht • Italijani (do 1943.)  • Bugari (do 1944.)  • Ustaše i Domobrani • Nedićevci i Ljotićevci • Četnici ili JVuO (počeli kao Saveznici)  • Slovenski domobrani • Balisti
Vođe
i vojskovođe
Tok rata

Teslić • Okučani • Weiss (Weiss I, Weiss II) • Neretva (Prozor, Jablanica, Konjic, Gornji Vakuf, Proboj) • Prodor NOVJ u Hercegovinu • Braun • Drina • Teufel • Prodor NOVJ u Crnu Goru • Lika • Schwarz (Razoružanje četnika, Sutjeska) • Velika Kladuša • Vlasenica • Paula • Zvornik • Varaždin • Lepenica • aerodrom Rajlovac • Bugojno • Neštin • Kapitulacija Italije (Osovina, Split, Istra, Provala oblaka) • Zrin • Tuzla • Ofanziva JVuO • Prijepolje • Kolašin • Višegrad • Zenica • Travnik • Štampetov most • Balkanski klanac • Sanski Most • Jesenji pljusak • Virovitica • Koprivnica • Traufe • Glina • Nemačka zimska ofanziva • Ziethen • Kugelblitz (Prijepolje) • Panter • Snežna oluja • Banja Luka
Huk šume • Napfkuchen • Prvi prodor NOVJ u Srbiju (Ivanjica) • Buktinja • Čaglin • Drežnica • Falkenjagd • Februarski pohod • Pik • Bura • Hajka • Popovo polje • Dachstein • Drugi prodor NOVJ u Srbiju • Nemačka ofanziva u istočnoj Bosni • Braunšvajg • Cazin • Lomnica • Korčula • Martin Brod • Prolećna ofanziva • Ljubija • Šolta • Šah • Drvar • Brač • Delnice • Podgorač • Čazma • Blitz • Denkerk • Bosiljevo • Toplica-Jablanica • Sniježnica-Trusina • Muholovka • Röslein • Andrijevica • Treći prodor NOVJ u Srbiju (Kopaonik) • Durmitor • Brezna • Savezničko bombardovanje (Vazdušni most, Ratweek) • Jelova gora • Dunavski vilenjak • Prijedor • Cazin • Banja Luka • Brač • Hvar • Valjevo • Aranđelovac • Cirkus • Trebinje • Niš • Kruševac • Beograd • Sremski front • Kosovo • Mostobran Kraljevo • Prilep • Draufgänger • Travnik • Cazin • Batina • Koprivnica • Našice • Knin • Proboj Armijske grupe E (Proboj iz Srbije, Proboj kroz istočnu Bosnu, Sjemeć, Proboj iz Crne Gore, Zeleni put II) • Četnička ofanziva u istočnoj Bosni • Virovitički mostobran • Decembarska ofanziva
Nemački protivudar • Travnik • Zimska oluja • Vukodlak • Mostar • Rübezahl • Bolman • Kraj zime • Majska oluja • Sarajevo • Bosanska golgota • Lijevča polje • Karlovac • Rijeka • Trst • Zelengora • Blajburg • Odžak
Ratni zločini
(spisak osuđenih)
Jasenovac • Sajmište • Banjica • Ciglana • Jadovno • Jajinci • Topovske šupe • Stara Gradiška • Šabac • Niš • Lepoglava • Jastrebarsko