Mario Roatta

Mario Roatta
1886 - 1968

Pripadnost Kraljevina Italija Kraljevina Italija
Čin Korpusni general
Bitke/ratovi Drugi svjetski rat (Operacija Dinara, Bitka na Neretvi)

Mario Roatta (Modena, 2. veljače 1886 – Rim, 7. siječnja 1968.) je bio italijanski general i zapovednik italijanskih snaga tokom drugog svetskog rata u okupiranoj Jugoslaviji.

Drugi svetski rat u Jugoslaviji

U okupiranoj Jugoslaviji general Roatta je bio komandant Više komande italijanske vojske za Sloveniju i Dalmaciju (ital., Comando superiore delle forze armate in Slovenia e Dalmazia - Supersloda). Sporazumom Roata-Pavelić je 19. juna 1942. godine formirana Antikomunistička dobrovoljačka milicija za borbu protiv partizana i njihovih pristalica.

Roatta je bio zapovjednik italijanskih snaga u četvrtoj neprijateljskoj ofanzivi protiv jugoslovenskih partizana 1943. godine.

Pod italijanskom komandom ima 19.000 četnika grupisanih u bande. Od ovih:

— 3000 duž železničke pruge Ogulin—Vrhovine,

— 8000 između Gračaca i Knina,

— 8000 u Hercegovini.[1]

– Izveštaj italijanskog generala Roatte nemačkom generalu Löhru od 3. januara 1943.

General Mario Roatta je, poslije dogovora u Rimu i Zagrebu, 15. januara 1943. izdao naređenje o uključivanju četnika u operaciju »Weiss« u kojem naglašava:

Ne sme (naglašavam: ne sme) se dogoditi da spomenute formacije [četnici], za vreme i posle operacije, dođu u dodir sa nemačkim i hrvatskim trupama...[2]

Njemci nijesu željeli učešće četnika u operaciji, zahtijevajući od Italijana da ih razoružaju, ali general Roatta je smatrao da su oni neophodni u borbi protiv partizana:

Naša komanda za Jugoistok predlaže, da se u pogledu četnika, malo sačeka, jer je general Roata emocionalno jako vezan za četnike i tek kada dođe na njegovo mesto neki drugi general, može da se očekuje odlučnija akcija Italijana protiv četnika.[3]

– Ratni dnevnik Vrhovne komande Vermahta od 27. januara 1943.

U svojim poslijeratnim memoarima, Roatta je potpunije objasnio italijansku politiku spram Mihailovićevih četnika u okupiranoj Jugoslaviji:

Četnička politička obojenost, njihovi indirektni odnosi sa »saveznicima« i njihov program za budućnost nisu zanimali tog komandanta i on je »ignorirao« te stvari. On je samo utvrdio i iskorištavao postojeću činjenicu da su na teritoriju pod njegovom komandom »četnici« djelovali u našu korist. Tim gore po Hrvate i Nijemce u drugim krajevima, koji nisu htjeli ili znali da od četnika stvore svoje saveznike. Tako smo usprkos protestima Berlina i Zagreba i naporima vlade u Rimu (koja je često mijenjala svoje mišljenje i napokon prihvatila njemačko stanovište) sa svoje strane nastavili kolaborirati s »četnicima«. Dotične formacije snabdijevali smo oružjem itd. i tako ih učinili regularnim (kao što su bile i druge dobrovoljačke formacije) sve dok nisu dosegle ukupnu jačinu od oko 30.000 ljudi.[4]

Ratni zločini

General Roata posmatra taoce koje su streljali njegovi vojnici u Sloveniji 1942.

General Roata je često izdavao naloge za uništavanje stanovništva na okupiranim područjima.[5] Naročito je surovo naređenje za »zimske operacije« od 16. januara 1943. kojim se nalaže da pripadnici italijanske vojske ubiju svakog stanovnika koga nađu na području operacija, bez obzira na to da li ima oružja ili nema ("ubiti svakog građanina"). Roata dalje zapoveda da se svi muški koji se nađu izvan područja operacija, od petnaeste godine naviše, upute u koncentracione logore, a sve kuće koje izgledaju sumnjive radi veze s partizanima, da se unište.[5]

Na temelju ovog naređenja generala Maria Roate, uništena su mnoga naselja i pobijene hiljade nevinih stanovnika Dalmacije, Like, Korduna i Gorskog Kotara.[5]

Izvori

  1. ↑ Zb. NOR, XIV/2, 1039.
  2. ↑ AVII, Fond IA, k. 3D/13.
  3. ↑ „Nikola Živković, Srbi u Ratnom dnevniku Vrhovne komande Vermahta”. Arhivirano iz originala na datum 2016-08-03. Pristupljeno 2023-06-14. 
  4. ↑ „Jozo Tomasevich: ČETNICI U DRUGOM SVJETSKOM RATU 1941-1945”. Arhivirano iz originala na datum 10. 07. 2015. Pristupljeno 30. 09. 2022. 
  5. ↑ 5,0 5,1 5,2 SAOPŠTENJE BR. 7 Državne komisije za utvrđivanje zločina okupatora i njihovih pomagača

Vanjske veze

  • Generals.dk (en)
  • p
  • r
  • u
Sukobljene
strane
Wehrmacht • Italijani (do 1943.)  • Bugari (do 1944.)  • Ustaše i Domobrani • Nedićevci i Ljotićevci • Četnici ili JVuO (počeli kao Saveznici)  • Slovenski domobrani • Balisti
Vođe
i vojskovođe
Tok rata

Martovski puč • Aprilski rat • Okupacija • Ustanak (NDH • Crna Gora • Srbija • Slovenija • Makedonija) • Drvar • Kosmaj • Loznica • Krupanj • Užička Republika • Šabac • Mačva • Gornji Milanovac • Kraljevo • Sastanak u Divcima • Napad četnika na Užice • Užice (Kadinjača) • Mihailović • Povlačenje partizana u Sandžak • Pljevlja • Olovo
Huk šume • Napfkuchen • Ivanjica • Buktinja • Čaglin • Drežnica • Falkenjagd • Februarski pohod • Pik • Bura • Hajka • Popovo polje • Dachstein • Prodor NOVJ u Srbiju • Nemačka ofanziva u istočnoj Bosni • Braunšvajg • Cazin • Lomnica • Korčula • Martin Brod • Prolećna ofanziva • Ljubija • Šolta • Šah • Drvar • Brač • Delnice • Podgorač • Čazma • Blitz • Denkerk • Bosiljevo • Toplica-Jablanica • Sniježnica-Trusina • Muholovka • Röslein • Durmitor • Brezna • Savezničko bombardovanje (Vazdušni most, Ratweek) • Jelova gora • Dunavski vilenjak • Prijedor • Cazin • Banja Luka • Brač • Hvar • Valjevo • Aranđelovac • Cirkus • Trebinje • Niš • Beograd • Sremski front • Kosovo • Mostobran Kraljevo • Prilep • Draufgänger • Travnik • Cazin • Batina • Koprivnica • Našice • Knin • Proboj Armijske grupe E (Proboj iz Srbije, Proboj kroz istočnu Bosnu, Sjemeć, Proboj iz Crne Gore, Zeleni put II) • Četnička ofanziva u istočnoj Bosni • Virovitički mostobran • Decembarska ofanziva
Nemački protivudar • Travnik • Zimska oluja • Vukodlak • Mostar • Rübezahl • Bolman • Kraj zime • Majska oluja • Sarajevo • Bosanska golgota • Lijevča polje • Karlovac • Rijeka • Trst • Zelengora • Blajburg • Odžak
Ratni zločini
(spisak osuđenih)
Jasenovac • Sajmište • Banjica • Ciglana • Jadovno • Jajinci • Topovske šupe • Stara Gradiška • Šabac • Niš • Lepoglava • Jastrebarsko