Европско првенство у атлетици у дворани 1983 — скок удаљ за жене
Такмичење у скоку удаљ у женској конкуренцији на 14. Европском првенству у атлетици у дворани 1983. године одржано је 5. марта у Будимпешти (Мађарска).
Титулу европске првакиње освојену на Европском првенству у дворани 1982. у Милану није бранила Сабине Евертс из Западне Немачке.
Земље учеснице
Учествовало је 9. скакачица удаљ из 6 земаља.
- Западна Немачка (2)
- Источна Немачка (2)
- Мађарска (1)
- Румунија (1)
- Чехословачка (2)
- Шведска (1)
Рекорди
[1]
Рекорди пре почетка Европског првенства у дворани 1983. | ||||||
---|---|---|---|---|---|---|
Светски рекорд [2] | Светлана Зорина | Совјетски Савез | 6,83 | Виљнус, Совјетски Савез | 17. јануар 1982. | |
Европски рекорд у дворани | ||||||
Рекорди европских првенстава у дворани | Карин Хенел | Западна Немачка | 6,70 | Гренобл, Француска | 21. фебруар 1981. | |
Најбољи светски резултат сезоне у дворани | Светлана Зорина | Совјетски Савез | 6,77 | Вилњус, Совјетски Савез | 17. јануар 1982. | |
Најбољи европски резултат сезоне у дворани | ||||||
Рекорди после завршеног Европског првенства у дворани 1981. | ||||||
Нових рекорда није било. |
Најбољи европски резултати у 1983. години
Десет најбољих европских такмичарки у бацању кугле у дворани 1983. године пре почетка првенства 5.марта 1983), имале су следећи пласман на европској и светској ранг листи. (СРЛ) [3][4]
1. | Анишоара Кушмир | Румунија | 6,94 СР | 19 фебруар | 1. СРЛ |
2. | Вали Јонеску | Румунија | 6,92 | 19. фебруар | 2. СРЛ |
3. | Хајке Дауте | Источна Немачка | 6,88 | 1. фебруар | 3. СРЛ |
4. | Хелга Радке | Источна Немачка | 6,70 | 5. фебруар | 4. СРЛ |
5. | Кристин Шима | { Источна Немачка | 6,69 | 1. фебруар | 5. СРЛ |
6. | Татјана Колпакова | Совјетски Савез | 6,59 | 15. фебруар | 6. СРЛ |
7. | Ева Кухтова | Чехословачка | 6,54 | 26. фебруар | 7. СРЛ |
8. | Жужа Вањек | Мађарска | 6,53 | 1. фебруар | 8. СРЛ |
9. | Анке Ватер | Источна Немачка | 6,52 | 1. фебруар | 10. СРЛ |
Наталија Поздина | Совјетски Савез | 6,52 | 6. фебруар | 10. СРЛ |
Такмичарке чија су имена подебљана учествовале су на ЕП.
Освајачице медаља
Ева Муркова Чехословачка | Хелга Радке Источна Немачка | Хајке Дауте Источна Немачка |
Резултати
[5]
Финале
Одржано је само финално такмичење јер је укупно учествовало 9 атлетичарки.[6]
Пласман | Атлетичарка | Земља | ЛР | ЛРС | Резултат | Белешка |
---|---|---|---|---|---|---|
Ева Муркова | Чехословачка | 6,51 | 6,51 | 6,77 | ||
Хелга Радке | Источна Немачка | 6,70 | 6,70 | 6,63 | ||
Хајке Дауте | Источна Немачка | 6,88 | 6,88 | 6,61 | ||
4. | Ђина Ghioroaie | Румунија | 6,83 СР | 6,83 | 6,43 | |
5. | Анке Вајгт | Западна Немачка | 6,52 | 6,52 | 6,33 | |
6. | Жужа Вањек | Мађарска | 6,53 | 6,53 | 6,39 | |
7. | Лудмила Јимрамовска | Чехословачка | 6,31 | |||
8. | Јасмин Фајге | Западна Немачка | 6,30 | |||
9. | Лота Холстрем | Шведска | 6,05 |
Подебљани лични рекорди су и национални рекорди земље коју атлетичарка представља
Укупни биланс медаља у скоку удаљ за жене после 14. Европског првенства у дворани 1970—1983.
Биланс медаља, екипно
| Биланс медаља, појединачноУ овој табели су они који су освојили најмање 2 медаље.
|
|
Види још
- Освајачи медаља на европским првенствима у дворани — скок удаљ за жене
- Развој рекорда европских првенстава у атлетици у дворани — скок удаљ за жене
Референце
- ^ на сајту WA
- ^ Развој светског рекорда у скоку удаљ у дворани за жене сајт Track and Field Statistics
- ^ Европска ранг листа - сајт WA Прибављено15.8.2021.
- ^ Светска ранг листа на сајту WA Прибављено 15.8.2021.
- ^ „Комплетни резултати 1983, стр 419←422”. Архивирано из оригинала 31. 10. 2021. г. Приступљено 16. 08. 2021.
- ^ Резултати на сајту Мајка Рихтера
Спољашње везе
- Комптетни резултати са ЕПд 1983, сајт maik-richter.de
- Резултати ЕПд 1983. на сајту todor66.com
- Европска првенство у дворани на сајту ЕАА.
- п
- р
- у
- Торино 1934.
- Париз 1938. (М)
- Беч 1938. (Ж)
- Осло 1946.
- Брисел 1950.
- Берн 1954.
- Стокхолм 1958.
- Београд 1962.
- Будимпешта 1966.
- Атина 1969.
- Хелсинки 1971.
- Рим 1974.
- Праг 1978.
- Атина 1982.
- Штутгарт 1986.
- Сплит 1990.
- Хелсинки 1994.
- Будимпешта 1998.
- Минхен 2002.
- Гетеборг 2006.
- Барселона 2010.
- Хелсинки 2012.
- Цирих 2014.
- Амстердам 2016.
- Берлин 2018.
- Минхен 2022.
- Рим 2024.
- Беч 1970.
- Софија 1971.
- Гренобл 1972.
- Ротердам 1973.
- Гетеборг 1974.
- Катовице 1975.
- Минхен 1976.
- Сан Себастијан 1977.
- Милано 1978.
- Беч 1979.
- Зинделфинген 1980.
- Гренобл 1981.
- Милано 1982.
- Будимпешта 1983.
- Гетеборг 1984.
- Пиреј 1985.
- Мадрид 1986.
- Лијевен 1987.
- Будимпешта 1988.
- Хаг 1989.
- Глазгов 1990.
- Ђенова 1992.
- Париз 1994.
- Стокхолм 1996.
- Валенсија 1998.
- Гент 2000.
- Беч 2002.
- Мадрид 2005.
- Бирмингем 2007.
- Торино 2009.
- Париз 2011.
- Гетеборг 2013.
- Праг 2015.
- Београд 2017.
- Глазгов 2019.
- Торуњ 2021.
- Истанбул 2023.