Србија (1071—1217)

Великожупанска Србија

Србија у доба Стефана Немање
Географија

Континент		Европа
Регија		Балкан
Земља		Србија

Престоница		Стари Рас
Друштво
Службени језик		српскословенски
Религија		православље, католицизам
Политика
Облик државе		монархија
— Велики жупан		Вукан I
		Урош I
		Урош II
		Стефан Немања
Историја
Постојање
— Оснивање		1083. (као саставни део Српске дукљанске краљевине)
— Укидање		1217. (проглашена краљевином)
— Статус		бивша држава
Земље претходнице и наследнице
Претходнице:		Наследнице:
	Српска краљевина Дукља	Краљевина Србија

Великожупанска Рашка преусмерава овде, за друга значења видети: Рашка (вишезначна одредница)

Великожупанска Србија (лат. Servia, грч. Σερβία), по називу средишње области накнадно позната и као Рашка (лат. Rascia), била је једна од српских средњовековних држава, која је постојала од средине 11. до почетка 13. века.^[1] Првобитно је обухватала југозападне делове данашње Србије, североисточне делове данашње Црне Горе и најисточније делове данашње Босне и Херцеговине,^[2] а највећи успон је доживела за време владавине великог жупана Стефана Немање (1166—1196),^[3] када је обухватила и друге српске области. Главно државно и црквено средиште великожупанске Србије налазило се у Старом Расу, недалеко од данашњег Новог Пазара.^[4]

Владари ове српске државе су носили титулу великих жупана. Успон великожупанске Србије започео је крајем 11. века, за време владавине великог жупана Вукана I који је водио успешне ратове против Византије. Српски велики жупани су одржавали блиске везе са владарима суседне српске краљевине Дукље. Српски велики жупан Стефан Немања је у другој половини 12. века постао најмоћнији међу српским владарима створивши јединствену државу која је обухватала скоро све српске земље, тако да је великожупанска Србија постала језгро јединствене државе Немањића која се даље развијала као средњовековна Краљевина Србија у 13. веку, а потом и Српско царство у 14. веку.^[5]

Назив

У савременим византијским и српским изворима од краја 11. до почетка 13. века, држава великих жупана је увек означавана као Србија, а обласни назив Рашка се јавља тек крајем 12. века, и то прво у изворима латинског, а потом и српско порекла. Повратна историографска употреба појма Рашка за целокупно великожупанско раздобље (11. и 12. век) проистекла је из казивања позног Барског родослова, у којем се унутрашњост Србије источно од реке Дрине назива Рашком и у склопу казивања о знатно старијим временима. На основу такве употребе овог појма, у старијој историографији је појам Рашке понекад употребљаван чак и за првобитну српску државу династије Властимировића која је постојала од 7. до 10. века. Међутим, таква употреба се показала као неоправдана, пошто је сам град Рас у то време, према сведочењу списа De administrando imperio, још увек имао примарну функцију пограничне тврђаве.^[6]^[7]

Тек око 970. године, када је створен византијски Катепанат Рас, ствара се административно језгро у којем ће 1018. године, након обнове византијске власти, бити установљена Рашка епархија.^[4]^[8] Током времена, употреба рашке одреднице се из назива епархије протегнула на читаву област која је била у надлежности рашких епископа. Међутим, током читаве друге половине 11. и прве половине 12. века, српско-византијске борбе су вођене у непосредној близини Раса, односно на просторима између Раса, Звечана и Липљана. Тек у другој половини 12. века византијска власт је потиснута даље према југу, те се тако и област Раса нашла у залеђу, поставши главно средиште српске великожупанске државе, која се управо од тада понекад назива и Рашка.

Обласни назив Рашка (лат. Rassia — Расија) први пут се помиње тек 1189. године, у изворима страног порекла. Од тада Млечани, Немци и Мађари до 18. века Србију често називају Расција (лат. Rascia), а сходно томе су и Србе често називали Рашанима, односно Расцијанима (лат. Rasciani) или Рацима и слично. Име Рашка је данас сачувано у имену Рашког округа у Србији, а територија некадашње Рашке је данас позната под географским именом Рашка област.

Држава српских великих жупана

Најзначајнији владари српске великожупанске државе током 11. и 12. века били су Вукан I, Урош I, Урош II и Стефан Немања, који је крајем 12. века под својом влашћу објединио готово све српске земље. Почетком 13. века, великожупанска Србија је заслугом Стефана Немањића уздигнута на степен краљевине, чиме је започело ново раздобље у њеној историји.

Списак српских великих жупана

Списак великих жупана Србије обухвата велике жупане који су владали овом српском државом од времена њеног формирања крајем 11. века у доба краља Константина Бодина (1081—1101), до њеног прерастања у Краљевину Србију под Стефаном Првовенчаним (1217). Сви су припадали породици Вукановића, али се последњи жупани из њеног бочног низа по Стефану Немањи (1166—1196) називају Немањићи.

Вукан, жупан (1091—1112), велики жупан (1112—1118)
Грађански рат (1106–1120)
Урош I Вукановић, велики жупан (1143—1146), синовац Вуканов
Урош II Примислав, велики жупан (1146—1155)
Деса, жупан (1155—1162), велики жупан (1162—1165)
- (?) Урош II Примислав, велики жупан (1156–1162)
- (?) Белош Вукановић, велики жупан (1162)
Тихомир Завидовић, велики жупан (1165—1166/1168)
Стефан Немања, велики жупан (1166/1168—1196)
Стефан Првовенчани, велики жупан (1196—1202) и (1204—1217), краљ (1217—1228)
Вукан Немањић, велики жупан (1202—1204)

Види још

Овај чланак је део серије о историји Србије, Косова и Метохије, Црне Горе, Босне и Херцеговине, Републике Српске и Хрватске

Историја Србије

Овај чланак је део серије о историји Србије

Историја Србије

Преисторија

Предримско доба

Рано римско доба

Илирик
Панонија
Доња Панонија
Далмација
Мезија
Горња Мезија
Дакија
Дакија Аврелијана

Касно римско доба

Рани средњи век

Бела Србија	око 600.
Кнежевина Србија Дукља, Травунија, Захумље, Неретљанска кнежевина, Рашка, Босна	7—10. век
Катепанат Рас	око 969—976.

Високи средњи век

Дукља (Зета)	11th—12. век
Тема Сирмијум	1018—1071.
Великожупанска Србија	1071—1217.
Краљевина Србија	1217—1346.
Сремска земља	1282—1325.
Српско царство · распад	1346—1371.
Моравска Србија · Косовска битка (1389)	1371—1402.
Српска деспотовина · пад	1402—1537.

Рано савремено доба

Србија под османсом влашћу	1459—1804.
Царство Јована Ненада / Сремско војводство Радослава Челника	1526—1530.
Лугошка и карансебешка бановина	16—17. век
Србија под хабзбуршком влашћу	1686—1918.
Велике сеобе Срба	1690. и 1737—1739.
Војна крајина	1702—1882.
Хабзбуршка Србија	1718—1739.
Кочина крајина	1788—1791.

Србија 1804—1918

Револуција	1804—1815.
Књажество Србија	1815—1882.
Српска Војводина	1848—1849.
Србија и Банат	1849—1860.
Краљевина Србија · Велики рат	1882—1918.

Србија од 1918.

Краљевина Србија	1918—1941
Немачка војна управа · НОБ	1941—1944.
Федерална јединица социјалистичке Југославије	1944—1992.
Конститутивна држава са Црном Гором	1992—2006.
Република Србија	од 2006.

Регионалне историје

Портал Србија

Историја Косова и Метохије

Историја Косова и Метохије
Овај чланак је део серије о историји Косова и Метохије

Антика Дарданци Дарданска краљевина Римска Далмација Римска Мезија Римска Дарданија Римска Дакија Префектура Илирик
Средњи век Византијска Дарданија Византијска Праевалитана Византијска Мезија Бугарско царство Средњовековна Србија Самуилово царство Бугарска (тема) Српско царство Област Вука Бранковића Моравска Србија Косовска битка
Нови век и Османска власт Румелијски ејалет Вучитрнски санџак Призренски санџак Пећки санџак Пећка патријаршија Велике сеобе Срба Албанска колонизација Косова Косовски вилајет Албански народни препород Призренска лига
Савремено доба Први балкански рат Јужна Србија Косовска област Албанија под италијанском управом Албанија под немачком управом Србија под немачком окупацијом Бугарска у Другом светском рату САП Косово Немири на Косову 1968. Немири на Косову 1981. Немири на Косову 1989. АП Косово и Метохија Косовски рат УН администрација Косова и Метохије Немири на Косову и Метохији 2004. Северно Косово Споразум о нормализацији односа Заједница српских општина
п р у

Историја Црне Горе

Историја Црне Горе
Овај чланак је део серије о историји Црне Горе

Праисторија Гласиначка култура
Стари вијек Илирска краљевина Далмација Превалис
Рани средњи вијек Дукља Травунија Војислављевићи Поморске земље Великожупанска Србија
Позни средњи вијек Зета у доба Немањића Зета у доба Балшића Зета у доба Лазаревића и Бранковића Зета у доба Црнојевића Балшићи Црнојевићи
Нови вијек Вилајет Црнојевића Санџак Црна Гора Вилајет Црна Гора Црногорско-брдска држава Књажевина Црна Гора Краљевина Црна Гора Петровићи Његоши
Савремено доба Црногорска покрајина Зетска област Зетска бановина Независна Држава Црна Гора НР/СР Црна Гора Република Црна Гора (СРЈ-СЦГ) Црна Гора (самостална држава)
п р у

Историја Босне и Херцеговине

Овај чланак је дио серије о историји Босне и Херцеговине
Историја Босне и Херцеговине

Праисторија Бутмирска култура Гласиначка култура
Антика Римска Далмација Римска Панонија
Средњи вијек Босна у раном средњем вијеку (7—10. вијек) Кнежевина Србија (7—10. вијек) Захумље (9—10. вијек) Травунија (9—10. вијек) Краљевина Дукља (11—12. вијек) Бановина Босна (12—14. вијек) Великожупанска Србија (11—13. вијек) Краљевина Србија (13—14. вијек) Сремска земља С. Драгутина (13—14. вијек) Бановина Соли (13—15. вијек) Бановина Усора (13—15. вијек) Српско царство (14. вијек) Земља Војиновића (14. вијек) Краљевина Босна (14—15. вијек) Српска деспотовина (15. вијек) Области Хрвоја Вукчића, Сандаља Хранића и Павла Раденовића (15. вијек) Војводство Светог Саве (15. вијек) Јајачка бановина (15. вијек) Сребреничка бановина (15. вијек)
Османска управа Скопско-босанско крајиште (15. вијек) Босански санџак (15—19. вијек) Херцеговачки санџак (15—19. вијек) Зворнички санџак (15—19. вијек) Клишки санџак (16—17. вијек) Босански пашалук (16—19. вијек) Бихаћки санџак (16—19. вијек) Карађорђева Србија (1807—1809) Босански устанак (1831—1832) Херцеговачки пашалук (19. вијек) Босански вилајет (19. вијек)
Хабзбуршка управа Хабзбуршка Сјеверна Босна (1718—1739) Кондоминијум БиХ (1878—1918)
СХС / Југославија Држава Словенаца, Хрвата и Срба Покрајина БиХ (1918—1924) Бихаћка област (1923—1929) Врбаска област (1923—1929) Мостарска област (1923—1929) Сарајевска област (1923—1929) Травничка област (1923—1929) Тузланска област (1923—1929) Дринска бановина (1929—1941) Врбаска бановина (1929—1941) Зетска бановина (1929—1941) Приморска бановина (1929—1939) Бановина Хрватска (1939—1941)
Други свјетски рат Окупација НДХ (1941—1945) Бихаћка република (1942—1943)
СФРЈ СР Босна и Херцеговина (1945—1992)
Распад СФРЈ Рат у Босни и Херцеговини Република БиХ (1992—1995) Република Српска (1992—1995) Република Херцег-Босна (1992—1994) Западна Босна (1993—1995)
Савремено доба Босна и Херцеговина Федерација Босне и Херцеговине Република Српска Брчко Дистрикт
п р у

Историја Републике Српске

Историја Републике Српске
Овај чланак је дио серије о историји Републике Српске

Преисторија Гласиначка култура
Античко доба Краљевина Илирија Илирик Римска Далмација Римска Панонија Сербинум Дијецеза Панонија Префектура Илирик Громиле у Шипову
Средњи вијек Краљевина Острогота Аварски каганат Кнежевина Србија Посавска кнежевина Кнежевине Захумље и Травунија Краљевина Хрватска Самуилово царство Тема Сирмијум Дукља Великожупанска Србија Бановина Босна Краљевина Србија Бановина Славонија Области Соли и Усора Доњи Краји Сремска земља Српско царство Земља Војиновића Краљевина Босна Области Хрвоја Вукчића, Сандаља Хранића и Павла Раденовића Српска деспотовина Војводство Светог Саве Бановине Јајачка и Сребреничка
Османски и хабзбуршки период Скопско—босанско крајиште Босански санџак Херцеговачки санџак Зворнички санџак Босански пашалук Пећка патријаршија Хабзбуршка северна Босна Карађорђева Србија Босански устанак Херцеговачки пашалук Босански вилајет Невесињска пушка Кондоминијум Босна и Херцеговина
Југославија и садашњост Држава Словенаца, Хрвата и Срба Покрајина Босна и Херцеговина Области Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца: Бихаћка, Врбаска, Мостарска, Сарајевска, Травничка и Тузланска Бановине Краљевине Југославије: Врбаска, Дринска, Зетска и Хрватска Независна Држава Хрватска СР Босна и Херцеговина Српске аутономне области: Крајина, Романија, Сјеверна Босна, Семберија и Херцеговина Република Српска Дејтонски споразум Република Српска (ентитет) Брчко Дистрикт
п р у

Историја Хрватске

Историја Хрватске
Овај чланак је део серије о историји Хрватске

Праисторија Ласињска култура Вучедолска култура Винковачка култура
Стари век Провинција Далмација Провинција Панонија
Средњи век Бела Хрватска Кнежевина Далмација и Либурнија Панонска кнежевина Неретљанска кнежевина Краљевина Хрватска Краљевина Далмација и Хрватска Бановина Славонија Дубровачка република Пољичка република
Нови век: Хабзбуршка власт Краљевина Хрватска Војна крајина Краљевина Славонија Краљевина Далмација Краљевина Илирија Краљевина Хрватска и Славонија
Нови век: Остале власти Млетачка Далмација Клишки санџак Крчко-лички санџак Пакрачки санџак Пожешки санџак Илирске провинције
Први светски рат Југословенски одбор Држава Словенаца, Хрвата и Срба
Краљевина СХС / Југославија Хрватска и Славонија (1918—1925) Далмација (1918—1924) Приморско-крајишка област Загребачка област Осјечка област Сремска област Сплитска област Дубровачка област Приморска бановина Савска бановина Бановина Хрватска
Други светски рат Независна Држава Хрватска НОБ
СФР Југославија СР Хрватска Хрватско прољеће
Независна Хрватска Република Хрватска Рат у Хрватској Република Српска Крајина
п р у

Референце

^ Калић 1981а, стр. 197-211. sfn грешка: no target: CITEREFКалић1981а (help)
^ Мишић 2014.
^ Калић 1981б, стр. 251-262. sfn грешка: no target: CITEREFКалић1981б (help)
^ ^а ^б Ћирковић 2004, стр. 31.
^ Благојевић & Медаковић 2000.
^ Moravcsik 1967.
^ Ферјанчић 1959.
^ Живковић 2004а, стр. 173-176. sfn грешка: no target: CITEREFЖивковић2004а (help)

Извори и литература

Извори

Кунчер, Драгана (2009). Gesta Regum Sclavorum. 1. Београд-Никшић: Историјски институт, Манастир Острог.
Живковић, Тибор (2009). Gesta Regum Sclavorum. 2. Београд-Никшић: Историјски институт, Манастир Острог.
Мијушковић, Славко, ур. (1988) [1967]. Љетопис попа Дукљанина (2. изд.). Београд: Просвета & Српска књижевна задруга.
Moravcsik, Gyula, ур. (1967) [1949]. Constantine Porphyrogenitus: De Administrando Imperio (2. изд.). Washington: Dumbarton Oaks Center for Byzantine Studies.
Mošin, Vladimir, ур. (1950). Ljetopis popa Dukljanina. Zagreb: Matica hrvatska.
Острогорски, Георгије; Баришић, Фрањо, ур. (1966). Византијски извори за историју народа Југославије. 3. Београд: Византолошки институт.
Острогорски, Георгије; Баришић, Фрањо, ур. (1971). Византијски извори за историју народа Југославије. 4. Београд: Византолошки институт.
Ферјанчић, Божидар (1959). „Константин VII Порфирогенит”. Византиски извори за историју народа Југославије. 2. Београд: Византолошки институт. стр. 1—98.
Шишић, Фердо, ур. (1928). Летопис Попа Дукљанина. Београд-Загреб: Српска краљевска академија.

Литература

Благојевић, Милош (1983). „Преглед историјске географије средњовековне Србије”. Зборник Историјског музеја Србије. 20: 45—126.
Благојевић, Милош (1997). Државна управа у српским средњовековним земљама. Београд: Службени лист СРЈ.
Благојевић, Милош (2004). Немањићи и Лазаревићи и српска средњовековна државност. Београд: Завод за уџбенике и наставна средства.
Благојевић, Милош (2011). Српска државност у средњем веку. Београд: Српска књижевна задруга.
Благојевић, Милош; Медаковић, Дејан (2000). Историја српске државности. 1. Нови Сад: Огранак САНУ.
Богдановић, Димитрије (1981). „Почеци српске књижевности”. Историја српског народа. 1. Београд: Српска књижевна задруга. стр. 212—229.
Ђурић, Војислав Ј. (1981). „Почеци уметности код Срба”. Историја српског народа. 1. Београд: Српска књижевна задруга. стр. 230—248.
Живковић, Тибор (2004а). Црквена организација у српским земљама: Рани средњи век. Београд: Историјски институт САНУ, Службени гласник.
Живковић, Тибор (2004б). „Рама у титулатури угарских краљева”. Зборник радова Византолошког института. 41: 153—164.
Живковић, Тибор (2005). „Два питања из времена владавине краља Бодина”. Зборник радова Византолошког института. 42: 45—59.
Живковић, Тибор (2006). „Дукља између Рашке и Византије у првој половини XII века”. Зборник радова Византолошког института. 43: 451—466.
Живковић, Тибор (2006). Портрети српских владара (IX-XII век). Београд: Завод за уџбенике и наставна средства.
Калић, Јованка (1970). „Рашки велики жупан Урош II”. Зборник радова Византолошког института. 12: 21—39.
Калић, Јованка (1981а). „Српски велики жупани у борби с Византијом”. Историја српског народа. 1. Београд: Српска књижевна задруга. стр. 197—211.
Калић, Јованка (1981б). „Борбе и тековине великог жупана Стефана Немање”. Историја српског народа. 1. Београд: Српска књижевна задруга. стр. 251—262.
Калић, Јованка (1986). „Кнегиња Марија”. Зограф: Часопис за средњовековну уметност. 17: 21—35.
Калић, Јованка (1997). „Жупан Белош”. Зборник радова Византолошког института. 36: 63—81.
Калић, Јованка (1998). „Европа и Срби у XII веку”. Глас САНУ. 384 (10): 95—108.
Калић, Јованка (2007). „Српска држава и Охридска архиепископија у XII веку”. Зборник радова Византолошког института. 44: 197—208.
Коматина, Ивана (2016). Црква и држава у српским земљама од XI до XIII века. Београд: Историјски институт.
Коматина, Ивана; Коматина, Предраг (2018). „Византијски и угарски Срем од X до XIII века”. Зборник радова Византолошког института. 55: 141—164.
Komatina, Ivana (2018). „On the attack of the Hungarian king Bela III on Serbia in light of the letter of emperor Isaac II to pope Celestine III”. Facta Universitatis: Philosophy, Sociology, Psychology and History. 17 (2): 105—110. Архивирано из оригинала 01. 09. 2020. г. Приступљено 06. 06. 2024. CS1 одржавање: Неподобан URL (веза)
Коматина, Ивана (2020). „Неколико запажања о бици на Морави” (PDF). Историјски часопис. 69: 39—60. Архивирано из оригинала 16. 07. 2021. г. Приступљено 06. 06. 2024. CS1 одржавање: Неподобан URL (веза)
Коматина, Предраг (2012). „Појам Бугарске у XI и XII веку и територија Охридске архиепископије” (PDF). Византијски свет на Балкану. 1. Београд: Византолошки институт САНУ. стр. 41—56.
Коматина, Предраг (2018). Прве српске династије и порекло Немањића. Београд: Liber Novus.
Крсмановић, Бојана (2012). „О односу управне и црквене организације на подручју Охридске архиепископије” (PDF). Византијски свет на Балкану. 1. Београд: Византолошки институт САНУ. стр. 17—39.
Laurent, Vitalien (1941). „La Serbie entre Byzance et la Hongrie, à la veille de la quatrième Croisade”. Revue historique du sud-est européen. 18: 109—130.
Мишић, Синиша (1996). Хумска земља у средњем веку. Београд: DBR International Publishing.
Мишић, Синиша, ур. (2010). Лексикон градова и тргова средњовековних српских земаља: Према писаним изворима. Београд: Завод за уџбенике.
Мишић, Синиша (2014). Историјска географија српских земаља од 6. до половине 16. века. Београд: Магелан Прес.
Новаковић, Реља (1958). „Кад се родио и кад је почео да влада Стеван Немања?”. Историски гласник. 11 (3-4): 165—192.
Острогорски, Георгије (1969). Историја Византије. Београд: Просвета.
Острогорски, Георгије (1970). Византија и Словени. Београд: Просвета.
Пириватрић, Срђан (2020). „Брак Стефана Немањића и Евдокије Анђелине Комнине: Хронологија и историјски контекст уговарања и раскидања једног династичког савеза”. Стефан Првовенчани и његово доба. Београд: Историјски институт. стр. 139—158.
Радић, Радивој (2002). „Од Евдокије Анђео до Ане Кантакузине: Византијске невесте у средњовековним српским земљама”. Српска проза данас: Косаче - оснивачи Херцеговине. Билећа-Гацко: Просвјета. стр. 507—514.
Ћирковић, Сима (1995). Срби у средњем веку. Београд: Идеа.
Ћирковић, Сима (2004). Срби међу европским народима. Београд: Equilibrium.
Ћирковић, Сима; Михаљчић, Раде, ур. (1999). Лексикон српског средњег века. Београд: Knowledge.
Ћоровић, Владимир (1933). Историја Југославије. Београд: Народно дело.
Fine, John Van Antwerp Jr. (1991) [1983]. The Early Medieval Balkans: A Critical Survey from the Sixth to the Late Twelfth Century. Ann Arbor, Michigan: University of Michigan Press.
Fine, John Van Antwerp Jr. (1994) [1987]. The Late Medieval Balkans: A Critical Survey from the Late Twelfth Century to the Ottoman Conquest. Ann Arbor, Michigan: University of Michigan Press.

Спољашње везе

п р у Српске земље у средњем вијеку
7—12. вијек	Бела Србија (6. вијек) Племенски савез Лужичких Срба (7—10. вијек) Кнежевина Србија (7—10. вијек) Кнежевина Дукља (7—11. вијек) Кнежевина Травунија (7—12. вијек) Кнежевина Конавли (7—9. вијек) Кнежевина Захумље (7—12. вијек) Неретљанска кнежевина (7—12. вијек) Краљевина Дукља (11—12. вијек)
12—14. вијек	Великожупанска Србија (1091—1217) Бановина Босна (1154—1377) Краљевина Србија (1217—1345) Зета у доба Немањића Сремска земља (1282—1325) Српско царство (1345—1371)
14—15. вијек	Серска држава (1355—1371) Валонска кнежевина (1355—1417) Зета у доба Балшића (1360-1421) Дубровачка република (1358—1808) Царство Симеона Уроша (1359—1373) Земља Војиновића (1367—1373) Моравска Србија (1371—1402) Земља Бранковића (1371—1412) Држава краља Марка (1371—1395) Држава Дејановића (1371—1395) Тесалија (грчко-српска држава) (1373—1393) Краљевина Босна (1377—1463) Српска деспотовина (1402—1459) Области Хрвоја Вукчића, Сандаља Хранића и Павла Раденовића (15. вијек) Војводство Светог Саве (1448—1482) Зета у доба Црнојевића (1451—1496)