Ел Мундир IV ибн ел Мундир

Ел Мундир IV ибн ел Мундир (арап. المنذر بن المنذر‎‎) је био краљ Лахмидских Арапа од 574. до смрти.

Био је син великог Ел Мундира III ибн ел Нумана (в. 502–554), а на престо је дошао након своје браће Амра III ибн ел Мундира (в. 554–569) и Кабуса ибн ел Мундира (в. 569–573). Његов долазак на престо изазвао је незадовољство код становника главног града, Ал-Хире, због његове насилне природе и његовог паганизма, био је непопуларан међу својим, претежно хрићанским, поданицима. Персијски гувернер Сухраб, постављен је и владао је Хиром годину дана, док Зајд ибн Хамад није убедио људе да прихвате Мундира за свог краља. Догађаји током његовог владавине су углавном нејасни, изузев пљачке и разарања Хире од стране Гасанида под Ел Мундиром III ибн ел Харит-ом 575. Ухапшен од стране Маврикија, био је прогнан на Сицилију са супругом и неким од његових синова. Наследио га је његов син Ел Нуман III ибн ел Мундир (в. 580-602), последњи лахмидски краљ Хире.

Две његове жене су познате по имену: јеврејски заробљеник Салма бинт ел Саиг, мајка његовог наследника Нумана и хришћанка Марија бинт ел Харитх ибн Дјулхум.

• Римско-персијски ратови

• Bosworth, Clifford Edmund, ур. (1999). The History of Al-Ṭabarī, Volume V: The Sāsānids, the Byzantines, the Lakhmids, and Yemen. State University of New York Press. стр. 370—371. ISBN 978-0-7914-4355-2. 
• Shahîd, Irfan (1991). „Al-Mundhir IV”. The Encyclopedia of Islam, New Edition, Volume VI: Mahk–Mid. Leiden and New York: BRILL. стр. 568. ISBN 978-90-04-08112-3. 
• Michael Whitby, ур. (2000). The ecclesiastical history of Evagrius Scholasticus (PDF). Liverpool University Press. стр. 292. ISBN 978-0-85323-605-4. Архивирано из оригинала (PDF) 4. 3. 2016. г. Приступљено 12. 7. 2017.