Европско првенство у атлетици у дворани 1974 — 800 метара за мушкарце
Такмичење у трци на 800 метара у мушкој конкуренцији на 5. Европском првенству у атлетици у дворани 1974. одржано је у дворани Скандинавијум у Гетеборгу, (Шведска) 8. и 9. марта.
Титулу освојену у Греноблу 1973. није бранио Франсис Гонзалес из Француске.
Земље учеснице
Учествовало је 12 атлетичара из 11 земаља.
- Белгија (1)
- Чехословачка (2)
- Финскаа (1)
- Француска (1)
- Италија (1)
- Југославија (1)
- Мађарска (1)
- Пољска (1)
- Шпанија (1)
- Швајцарска (1)
- Шведска (1)
Рекорди
Рекорди пре почетка Европског првенства у дворани 1974. | |||||
---|---|---|---|---|---|
Светски рекорд [2] | Дитер Фром | Источна Немачка | 1:46,6 | Београд, Југославија | 8. март 1969. |
Европски рекорд у дворани | |||||
Рекорди европских првенстава | Герфард Штоле | Источна Немачка | 1:48,54 пф. | Ротердам, Холандија | 10. март 1973. |
Рекорди после завршеног Европског првенства у дворани 1974. | |||||
Рекорди европских првенстава | Лучано Сушањ | Југославија | 1:48,07 | Гетеборг, Шведска | 10. март 1974. |
Освајачи медаља
Лучано Сушањ Југославија | Андраш Жинка Мађарска | Јозеф Плахи Чехословачка |
Резултати
Квалификације
За финале су се пласирала по 2 првопласирана из све три квалификационе групе (КВ).[3]
Место | Група | Атлетичар | Земља | Резултат | Белешка |
---|---|---|---|---|---|
1. | 1 | Ролф Гизин | Швајцарска | 1:48,73 | КВ, ЛРСд |
2. | 1 | Филип Мејер | Француска | 1:49,75 | КВ, ЛРд |
3. | 2 | Андраш Жинка | Мађарска | 1:49,77 | КВ |
4. | 1 | Марику Алто | Финска | 1:49,81 | ЛРд |
5. | 2 | Јозеф Плахи | Чехословачка | 1:49,97 | КВ |
6. | 1 | Аке Свенсон | Шведска | 1:50,30 | ЛРд |
7. | 3 | Лучано Сушањ | Југославија | 1:50,34 | КВ |
8. | 2 | Иво Ван Даме | Белгија | 1:50,56 | ЛРСд |
9. | 3 | Михал Сковронек | Пољска | 1:50,56 | КВ, ЛРд |
10. | 3 | Јан Сисовски | Чехословачка | 1:50,57 | ЛРСд |
11. | 2 | Виторио Фонтанела | Италија | 1:50,79 | ЛРСд |
12. | 3 | Антонио Фернандез | Шпанија | 1:52,89 | ЛРСд |
Финале
Пласман | Атлетичар | Земља | Резултат | Белешка |
---|---|---|---|---|
Лучано Сушањ | Југославија | 1:48,07 | РЕПд, НРд, ЛРд | |
Андреас Жинка | Мађарска | 1:48,50 | ||
Јозеф Плахи | Чехословачка | 1:49,49 | ЛРС | |
4. | Ролф Гизин | Швајцарска | 1:50,70 | |
5. | Михал Сковронек | Пољска | 1:51,28 | |
6. | Филип Мејер | Француска | 1:57,48 |
Укупни биланс медаља у трци на 800 метара за мушкарце после 5. Европског првенства у дворани 1970—1974.
Биланс медаља, екипно
| Вишеструки освајачи медаља, појединачноУ овој табели су они који су освојили најмање 2 медаље.
|
|
Референце
- ^ „17. Светско првенство у атлетици у дворани: IAAF Statistics Handbook. Бирмингем 2018.” (pdf). Monte Carlo: IAAF Media & Public Relations Department. 2018. стр. 326. Приступљено 14. 11. 2018.
- ^ Развој светског рекорда на 400 метара у дворани Track and Field Statistics
- ^ Резултати квалификација на 800 метара ЕПд 1974. сајт maik-richter.de
- ^ Резултати финалне трке на 800 метара ЕПд 1974. сајт maik-richter.de
Спољашње везе
- Комплетни резултати ЕП 1974 у дворани maik-richter
- Комплетни ЕП 1974. на сајту ЕАА
- п
- р
- у
Европско првенство у атлетици
- Торино 1934.
- Париз 1938. (М)
- Беч 1938. (Ж)
- Осло 1946.
- Брисел 1950.
- Берн 1954.
- Стокхолм 1958.
- Београд 1962.
- Будимпешта 1966.
- Атина 1969.
- Хелсинки 1971.
- Рим 1974.
- Праг 1978.
- Атина 1982.
- Штутгарт 1986.
- Сплит 1990.
- Хелсинки 1994.
- Будимпешта 1998.
- Минхен 2002.
- Гетеборг 2006.
- Барселона 2010.
- Хелсинки 2012.
- Цирих 2014.
- Амстердам 2016.
- Берлин 2018.
- Минхен 2022.
- Рим 2024.
- Беч 1970.
- Софија 1971.
- Гренобл 1972.
- Ротердам 1973.
- Гетеборг 1974.
- Катовице 1975.
- Минхен 1976.
- Сан Себастијан 1977.
- Милано 1978.
- Беч 1979.
- Зинделфинген 1980.
- Гренобл 1981.
- Милано 1982.
- Будимпешта 1983.
- Гетеборг 1984.
- Пиреј 1985.
- Мадрид 1986.
- Лијевен 1987.
- Будимпешта 1988.
- Хаг 1989.
- Глазгов 1990.
- Ђенова 1992.
- Париз 1994.
- Стокхолм 1996.
- Валенсија 1998.
- Гент 2000.
- Беч 2002.
- Мадрид 2005.
- Бирмингем 2007.
- Торино 2009.
- Париз 2011.
- Гетеборг 2013.
- Праг 2015.
- Београд 2017.
- Глазгов 2019.
- Торуњ 2021.
- Истанбул 2023.