Mlačište

Mlačište
Zaselak Miljkovci u Mlačištu
Osnovni podaci
Država	Srbija
Upravni okrug	Jablanički
Opština	Crna Trava
Stanovništvo
Stanovništvo (2022)	29
Geografija
Koordinate	42°47′11″N 22°13′17″E / 42.7865°N 22.221333°E / 42.7865; 22.221333
Nadmorska visina	1335 m
Mlačište Mlačište (Srbije)
Ostali podaci
Pozivni broj	016
Registarska oznaka	LE

Koordinate: 42° 47′ 11" SGŠ, 22° 13′ 17" IGD

Mlačište je naselje u Srbiji u opštini Crna Trava u Jablaničkom okrugu. Prema popisu iz 2002. imalo je 29 stanovnika (prema popisu iz 1991. bilo je 57 stanovnika).

Mlačište je naselje na zapadnim, blagim padinama Čemernika, okrenutim Grdeličkoj klisuri, na 1100 – 1300 metara nadmorske visine, omeđeno Golemom, Rakickom i Bajinskom (Rupskom) rekom. Dobilo je naziv po mlaki – tresavi iznad sela, gde izvire rečica sa toplom vodom – Blato. Isto se tako zove i tresava, koja je slična nekadašnjem Vlasinskom blatu, samo je manje površine. Atar naselja je odvajkada bio obrastao bukovom šumom i obilovao izvorima zdrave vode, ali je od sredine sedamdesetih godina prošloga veka naglo počela da se zaseva breza. U isto vreme Šumska uprava iz Leskovca je na pašnjacima Čemernika zasadila jelu i smreku, nanevši nepocenjivu štetu planinskom bilju i rastinju. Od tada su izvori na Čemerniku počeli da presušuju.

Mlačište je kroz istoriju više puta zaseljavano i raseljavano u zavisnosti od istorijskih i drugih okolnosti, o čemu govore brojni toponimi Selište. Prvi put je bilo iznad tresave, tj. izvorišta rečice Blato, pa se raselilo zbog vlažnog terena. U vreme Turaka jednom je raseljeno kada je turski sultan Musa (1412. godine), gradio put preko Čemernika na putu za Novo Brdo, a potom zbog teškog kuluka na koji je stanovništvo prinuđivano u kopanju gvozdene rude u ataru Goleme reke i Rudarskog rida i radu na vignjištima i samokovima. Poslednji se raselio zaselak Jerenci, pred oslobođenje od Turaka, 1878. godine, prešavši u selo Lebet. U to vreme stanovnici Mlačišta su, za dve hiljade dukata, od spahije otkupili atar sela od Proninih Mejana sve do Velikog Čemernika, za ispašu stoke.

Pored rudarenja u vreme Turaka, ovaj kraj je od davnina poznat po stočarstvu. U ataru sela od najstarijih vremena do pre trideset godina postojala je farma, na samom izvorištu Goleme reke. Do Drugog svetskog rata ovde su svoju stoku napasali i Ašani ili Karakačani, poreklom iz Grčke, tako da se u selu do danas održala stara karakačanska rasa ovce crnog runa, koja izdržava i najteže vremenske uslove. Danas je iznad Farme, u pazuhi Čemernika, ograđeno loviše jelena i divljih svinja – Valmište, koje je zahvatilo oko 80 planiskih izvora, potoka i rečica.

Današnje naselje datira od pre dve stotine godina. Ima pet zaselaka: Kukulinci, Paunovci, Miljkovci, Mlačiške Mehane i Kamenjari i više rodova, od kojih svaki čini mahalu u okviru zaseoka. Kukulinci su poreklom iz Glavanovca (današnja Bugarska), Paunovci s Kopaonika, a Miljkovci iz okoline Prokuplja. Mlačiške Mehane su nastale oko 1850. godine, na zaravni ispod brda Jerič, na nekadašnjem drumu kojim su pečalbari iz Bosilegrada, Krajišta, Vlasine i Crne Trave odlazili u pečalbu. Docnije su se tamo preselile i neke porodice iz „starog“ Mlačišta. Mehanama je prolazio i glavni poštanski i kiridžijski put za ove krajeve, posebno kada je Predejane dobilo železničku stanicu. Imale su i dve kafane sa prenoćištem, pa su služile i za odmorište stoke i ljudi. Ovaj put je izgubio na značaju izgradnjom vlasinske akumulacije 1952. godine, kada su Crna Trava i Vlasina povezane s Leskovcem i Surdulicom asfaltnim putem.

Na Mlačiškim Mehanama je 1921. godine otvorena četvororazredna osnovna škola za sela Mlačište, Bajinci i Pažar. Ta škola je posle Drugog svetskog rata jedno vreme bila i šestorazredna, da bi se migracijom pečalbarskog stanovništva, 1977. ugasila. Na Mehanama je jedno vreme bilo i sedište Opštine Mlačište (1952 – 1954), potom Mesna kancelarija, zatim Zemljoradnička zadruga, i dve prodavnice i stanica za otkup šumskih plodova, radila je i zdravstvena ambulanta, da bi se danas Mlačiške Mehane populaciono ugasile.

Kako je ovo bio i poljoprivredni kraj bogat vodama, Mlačište je između dva rata imalo sedam vodenica na Golemoj reci i po dve na Rakickoj i Bajinskoj i jednu valjavicu za sukno. Poslednje tri vodenice radile su do sedamdesetih godina prošloga veka. Imalo je i dve kovačnice („duganje“) i potkivačku radnju. Ljudi su se bavili i kiridžijskim poslom konjima.

Mlačištani, kao i svi Crnotravci, uglavnom su bili građevinari, što im je olakšalo napuštanje sela. Na to je uticalo još i slaba putna mreža i opštinska nebriga. Selo je struju dobilo tek 1975. godine. Danas žitelja ovog naselja ima u svim većim gradovima u Srbiji. Leti, juna, jula i avgusta, dođu iseljeni i njihovi potomci da posete zavičaj, onda naselje privremeno povrati nekadašnju živost.

Mlačištanska crkva je u Ruplju (Sveti apostol Petar), a u selu postoji zapis, gde se okuplja narod o Spasovdanu i Velikoj Gospojini. Groblje je na Mlačiškim Mejanama, zajedničko i za selo Bajinci, koje se doskora administrativno vodilo kao zaselak Mlačišta.

Danas se nekontrolisanom sečom bukovog drveta čitav kraj pustoši, a nesavesnim branjem šumskih plodova, pomoću metalnih češljeva, uništavaju prostranstva borovnice u ovom mestu i na Čemerniku.

Sudbina naselja Mlačišta danas je tipična i za ostala sela u opštini Crna Trava.

• Na Mlačiškim Mehanama podignut je spomenik u vidu raširenih krila – na levom krilu je spomen ploča sa imenima 42 ratnika iz vremena balkanskih ratova i Prvog svetskog rata 1912-1918. godine, a na desnom krilu imena 54 žrtve fašističkog terora iz ovoga sela u Drugom svetskom ratu. U središnjem delu je ploča sa imenima 11 palih boraca u toku NOR-a, a na donjem delu ploča u znak sećanja na Stojana Sinadinovića (1911 – 1943), člana SKOJ-a od 1935. i KPJ od 1939, učesnika NOR-a , koga je uhapsila specijalna policija u provali beogradske partijske organizacije, decembra 1942, nakon čega je bio u logoru Banjica, potom streljan u Jajincima zajedno sa 275 drugova 18. februara 1943. godine.
• Na Mlačiškim Mehanama je spomen bista narodnom heroju Sinadinu Milenoviću (1897-1943), borcu od 1941. i zameniku komandanta Drugog južnomoravskog partizanskog odreda.
• U spomen parku na Mlačiškim Mejanama je i bista Aleksandru Sinadinoviću Leki (1922-1944), koji je bio član OK KPJ Vranja, sekretar OK SKOJ-a i član OK SKOJ-a Srbije.
• Na proplanku u Valmištu, 12. septembra 1951. godine otkriven je spomenik od prirodnog kamena (u vidu piramide, visok tri metra), u znak sećanja na prvi partizanski logor u crnotravskom kraju i na 2. avgust 1942. godine kada je tu formiran Crnotravski partizanski odred. Spomenik je devedesetih godina 20. veka eksplozivom porušen, ostala je samo mermerna ploča i hrpa kamenja.
• Spomen ploča na Mlačiškim Mehanama, na kući u kojoj se rodio i živeo prvoborac Aleksandar Sinadinović Leka.
• Spomen česma na Pomočanici (Kačar) u znak sećanja na 23. april 1943. godine kada je na tom mestu održan sastanak Okružnog komiteta KPJ Pirot (kome je pripadala i Crna Trava) i doneta odluka o formiranju Omladinskog udarnog bataljona, koji je posle učestvovao u borbama sve do Trsta u oslobađanju zemlje od okupatora i u gušenju balističke pobune na Kosovu i Metohiji 1945. godine.
• Spomen ploča na kući u Mlačištu u kojoj se rodio i živeo narodni heroj Sinadin Milenović.

Iznad Mlačišta, na uzvišenju Kitka, blizu izvorišta rečice Blato, s pogledom na vrhove Čemernika, postoji klupa za „laganje“, namenjena devojkama i momcima koji se zabavljaju, što se na crnotravskom govoru kaže: „lažu se“. Pošto je sve manje mladih, na klupu danas uglavnom sednu i odmore se od šetnje stari bračni parovi ili poneki putnik namernik.

U naselju Mlačište živi 29 punoletnih stanovnika, a prosečna starost stanovništva iznosi 66,5 godina (60,3 kod muškaraca i 69,8 kod žena). U naselju ima 17 domaćinstava, a prosečan broj članova po domaćinstvu je 1,71.

Ovo naselje je u potpunosti naseljeno Srbima (prema popisu iz 2002. godine).

Grafik promene broja stanovnika tokom 20. veka

Demografija Godina Stanovnika 1948. 474 [1] 1953. 486 1961. 377 1971. 234 1981. 118 1991. 57 57 2002. 29 29

• Mlačiške Mehane (2 km)
• Kamenjari (2,5 km)
• Novkovci (2,2 km)
• Bajinci (2,6 km)
• Lebet (2,8 km)
• Pažar (3,5 km)
• Pavličina (4,4 km)
• Mrkovica (5,1 km)
• Mačkatica (5,2 km)
• Crveni Breg (5,3 km)
• Crvenkovci (5,7 km)
• Jovanovce (6,1 km)
• Kučišnjak (6,1 km)
• Babićevi (6,2 km)
• Lazarićevci (6,2 km)
• Samčekinci (6,3 km)
• Rajčetine (6,6 km)
• Ruplje (6,6 km)
• Obradovce (6,7 km)
• Žutini (6,7 km)
• Pročolovci (7 km)
• Ljutež (7,5 km)
• Troskač (7,8 km)
• Danjino Selo (7,9 km)
• Slavujevi (8 km)
• Linguri (8,2 km)
• Malikina Mahala (8,3 km)
• Miljine (8,5 km)
• Pečinovci (8,7 km)
• Bankovci (9 km)
• Leskova Bara (9,1 km)
• Filipovci (9,2 km)
• Radovinci (9,4 km)
• Golema Glava (9,6 km)
• Rdavac (9,7 km)
• Čelište (9,8 km)
• Gadžina Mahala (9,8 km)
• Crna Trava (9,9 km)
• Sombor (9,9 km)
• Deda Ilijina Mahala (9,9 km)
• Vlasina Rid (10 km)
• Bričevlje (10 km)
• Padine (10,1 km)
• Krpejce (10,2 km)
• Suševlje (10,3 km)
• Ostrozub (10,3 km)
• Džep (Vladičin Han) (10 km)
• Predejane (11 km)

• Jovan F. Trifunovski: Grdelička klisura, antropogeografska rasprava, Narodni muzej, Leskovac, 1964.
• Radomir Kostadinović: Crna Trava i Crnotravci, Leskovac, 1968.
• Simon Simonović Monka, Pečalbarstvo i neimarstvo crnotravskog kraja, SIZ kulture, Crna Trava, 1983.
• Radosav Stojanović: Aritonova smrt, pripovetke, Jedinstvo - Prosveta, Priština - Beograd, 1984.
• Kosta Ivanović: Na braniku domovine, Crna Trava, 1984;
• Vilotije Vukadinović: Govor Crne Trave i Vlasine, SDZb, SANU XLII, Beograd, 1996.
• Srba B. Stojković: Mlačište, Fileks, Leskovac, 2004.
• Radosav Stojanović: Crnotravske priče, Prosveta, Niš, 2002.
• Iva Trajković: Stočarstvo na Čemerniku, Leskovački zbornik XLIV, 2004, 253 – 274.
• Srećko S. Stanković: Brod – selo kod Crne Trave, KPZ Srbije, Beograd, 2006.
• Petar Petrović, prof.: Predejane i okolina, drugo dopunjeno izdanje, Beograd, 2007, 83 - 84
• Radosav Stojanović: Crnotravski rečnik, SDZb LVII, SANU - Institut za srpski jezik SANU, Beograd, 2010,

• Blato (Crna Trava)
• Valmište
• Kačar (šuma)
• Golema reka
• Bajinci
• Sinadin Milenović
• Crnotravski govor

Portal Srbija

Mlačište na Wikimedijinoj ostavi

• Mape, aerodromi i vremenska situacija lokacija (Fallingrain)
• Satelitska mapa (Wikimapia)
• Gugl satelitska mapa (Maplandia)
• Plan naselja na mapi (Mapquest)
• Crna Trava u prošlosti i danas Arhivirano 2009-11-17 na Wayback Machine-u (sh)
• Život u crnotravskom kraju Arhivirano 2010-04-09 na Wayback Machine-u (sh)
• Karakačanska ovca u jugoistočnoj Evropi^{[mrtav link]} (sh)
• Zaštićene biljne vrste na Čemerniku^{[mrtav link]}